"Nudim svoju glavu i molim da budem streljana ja": Ženi koja je svojim životom branila Dražu, život je loše vratio
Danas, u vreme kada su informacije dostupne na svakom koraku i kada nas samo klik deli od mnogih znanja i novih svetova ipak neki velikani naše istorije i zanimljivi događaji za koje bi mnogi trebalo da znaju - ostaju skriveni.
Malo ko je čuo za čuvenu Delfu Ivanić, a bila je žena za koju bi svaki Srbin, a posebno svaka Srpkinja trebalo da čuje i da zna o njenim podvizima i životu.
Delfa Ivanić je bila iz veoma ugledne srpske porodice. Majka joj je se zvala Cvija i nosila devojačko prezime Vuksanović. Bila je iz čuvene hercegovačke porodice iz Stoca, a otac don Ivan Musić bio je hercegovački vojvoda, glavar katolika iz Popova Polja i jedan od glavnih vođa ustanka u Hercegovini.
Rođena je 6.marta 1881. godine u Podgorici. Bila je slikarka, dobrotvorka, a zajedno sa Nadeždom Petrović je ideajni tvorac Kola srpskih sestara.
Možda vas zanima:
Ova glumica do ludila volela čiča Dražu, a on brojne ljubavnice vodio u krevet zbog šok razloga: Ćerka Gordana zbog njega nikad nije htela da rodi svoje dete
Mnoge stvari iz života generala Draže Mihailovića dugo nisu bile ni otkrivene, a onda je isplivala na površinu šokantna stvar - legendari Čiča Draža bio je neopisivi švaler, a za svako svoje neverstvo je imao i dokaze!
Draža Mihailović je pričao okolo kako je Tito ruski plemić: Razlog je bio taj što je Josip Broz uradio nešto nelogično
Josip Broz Tito nikad nije otišao u Kupince, mesto u kojem su mu sahranjeni roditelji, ali i sin
Možda vas zanima:
Ova glumica do ludila volela čiča Dražu, a on brojne ljubavnice vodio u krevet zbog šok razloga: Ćerka Gordana zbog njega nikad nije htela da rodi svoje dete
Mnoge stvari iz života generala Draže Mihailovića dugo nisu bile ni otkrivene, a onda je isplivala na površinu šokantna stvar - legendari Čiča Draža bio je neopisivi švaler, a za svako svoje neverstvo je imao i dokaze!
Draža Mihailović je pričao okolo kako je Tito ruski plemić: Razlog je bio taj što je Josip Broz uradio nešto nelogično
Josip Broz Tito nikad nije otišao u Kupince, mesto u kojem su mu sahranjeni roditelji, ali i sin
Možda vas zanima:
Ova glumica do ludila volela čiča Dražu, a on brojne ljubavnice vodio u krevet zbog šok razloga: Ćerka Gordana zbog njega nikad nije htela da rodi svoje dete
Mnoge stvari iz života generala Draže Mihailovića dugo nisu bile ni otkrivene, a onda je isplivala na površinu šokantna stvar - legendari Čiča Draža bio je neopisivi švaler, a za svako svoje neverstvo je imao i dokaze!
Draža Mihailović je pričao okolo kako je Tito ruski plemić: Razlog je bio taj što je Josip Broz uradio nešto nelogično
Josip Broz Tito nikad nije otišao u Kupince, mesto u kojem su mu sahranjeni roditelji, ali i sin
Nakon ustanka živeli su u Cetinju i u Podgorici, da bi se 1881. godine doselili u Beograd, jer je porodica imala neke nesporazume sa knjazom Nikolom. Njena porodica je, doselivši se u Srbiju, veoma brzo stekla prijatelje i ogroman krug prijatelja, ali nažalost ubrzo, tačnije 1886. godine joj umire majka od tuberkuloze, a onda i otac 1888. godine.
Kao veoma mala ostaje bez oba roditelja, ali je to nije sprečilo da ispiše istoriju Srbije i na najbolji mogući način pokaže svom rodu kako se vredi boriti za ideju slobode, pravde i svoj narod. Kao siroče usvojio ju je Mihajlo Bogićević, predsednik tadašnje Beogradske opštine. Delfa završava tadašnju Osnovnu školu, pa Višu žensku školu, upisuje studije hemije u Ženevi, ali njih nije završila zbog smrti svog poočima, odnosno usvojitelja.
Burne godine rata, bile su još burnije za nju. Godine 1912. osniva Četvrtu rezervnu bolnicu, zajedno sa Ledi Pedžet u Beogradu, a kasnije i u Draču 1913. godine. Humanitarne službe su je vodile put Trsta, Rijeke, Soluna i Francuske.
Delfa Ivanić bila je prva Srpkinja i prva žena sa prostora Kraljevine Jugoslavije koja je dobila Medalju za milosrđe "Florens Najtingejl", koju je dobila 1920.godine, a koju je ustanovio Međunarodni Crveni krst čije je sedište u Ženevi.
Tokom svog života kasnije bila je proganjana od komunističkih vlasti i Josipa Broza Tita, oduzeta joj je imovina, hapšena je zbog političkih neslaganja sa tadašnjim režimom, koji nije imao milosti prema ovoj ženi, velikanu srpske istorije.
Ono što je najupečatljivije je njeno pismo i priča o tome kako je molila komunističke vlasti da ne streljaju Dražu Mihailovića, nego da mu poštede život u zamenu za njenu glavu i smrt. Takođe, u pismu se navodi i da ne želi razdor srpskog naroda, već želi da se srpski narod ujedini i ne deli više. Ali, neko to nije hteo. To pismo prenosimo u celosti.
Prezidijumu narodne skupštine FNRJ-Beograd
"Obraćam se cenjenom Prezidijumu FNRJ, usrdnom molbom i molim ga za pomilovanje bivšeg đenerala Draže Mihailovića.
Ja se obraćam lično, u svoje ime, ali sam uverena da za mnom i sada, kao i u toku prošlih 47 godina moga nacionalnog rada, stoje mnoge stotitne hiljada srpskih žena. Ja molim Prezidijum, da se u ovom teškom momentu pokaže i blagorodnim i dalekovidnim i da spasavanjem glave jednog protivnika, koji je, besumnje mnogo puta i pogrešio, možda, vrlo često i preko svoje volje, želja i namera, učini da se u srpskom narodu pokaže jedno bolje i plemenitije osećanje od onoga, kazniti krivca, stradalnika i pobeđenog i onda, kada smo mi pobednici.
Veći je pobednik, svakako, onaj ko zna da prašta baš onda kad je u snazi i moći, no onaj koji određeuje kaznu i pušta, da se ona izvrši, bez obzira na to, da li je kažnjenik kriv ili nevin. Blagodarstvo i dobrota su zakoni koje nam je darivao Bog i oni su, nesumnjivo, nepogrešni. Blagorodstvo i dobrota to je svakako iznad svih prava i pisanih ljudskih zakona. A sve drugo, zakoni, paragrafi i tome slično, ljudska su rabota i oni mogu biti i pogrešni, mnogo puta i onda, kada se veruje da se kroz njih i preko njih služi opštem dobru.
Ja molim Prezidijum, da ovu moju skromnu i usrednu molbu uvaži, i da tim, svojim plemenitim postupkom umiri mnoge čestite srpske duše. Verujući da bi ovo bio jedan ne samo više no blagodaran postupak od strane Prezidijuma, poklanjanje glave jednom velikom protivniku, onda kada je on potpuno pobeđen i savladan, već da bi to neobično mirotvorno delovalo na srpski narod, ja nudim dragovoljno svoju glavu iako znam da ona više mnogo ne vredi, nudim nju i molim da budem streljana ja, umesto osuđenog Draže Mihailovića.
Unapred duboko blagodarna Prezidijumu,
U Beogradu 15. jula 1946. Delfa Iv. Ivanić, kći vojvode Ivana Musića, osnivač Kola srpskih sestara i negdašnja njegova predsednica. Dušanova ulica 11a, Beograd."
Nakon ovog pisma je uhapšena. Posle smrti generala Draže Mihailovića i svog stanja koje je kasnije nastupilo se povukla iz javnog života i živela skromno. Umrla je 14. avgusta 1972. godine, a sahranjena je na Novom groblju. Nakon smrti Delfe Ivanić, Mejbl Grujić napisala je Delfinu biografiju. Ostaje nada da će je se Srbi sećati po humanosti, dobroti, znalju, lepoti i ljubavi prema svojoj zemlji.
A s obzirom da je retko ko čuo za Delfu, humanost joj se nije na najbolji način vratila. Srbija ju je zaboravila.
Ako imate ovu novčanicu, možete danas da je zamenite za 10.000 evra! Na ovom mestu možete da je predate uz naknadu
Poznavaoci bi platili mnogo novca da postanu ponosni vlasnici ovog novčića od 20 centi.
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
Komentari(0)