SRBIN KOJI JE OSNOVAO NASU Kako je jedan mladić osvojio Ameriku
Ovo je kratka priča o jednom od najznamenitijih Srba svih vremena.
U martu 1874. godine , sa svega pet centi u džepu, na obalu Amerike iskrcao se mlađani Srbin. Ovo je priča o jednom od najznamenitijih Srba svih vremena. U martu 1874. godine, sa svega pet centi u džepu, na obalu Amerike iskrcao se mlađani Srbin.
Sudbina i finansijske nevolje naterale su ga da pređe okean, a Amerika nije mogla ni da sanja kakav je biser dobila. Mihailo Pupin Srpski genije.
Prvi pet godina Pupin provodi radeći kao fizički radnik, a noću je učio engleski, grčki i latinski. Upisuje čuveni Kolumbija koledž, i zbog svoje brilijantnosti biva oslobođen školarine. Magistrira na Kembridžu, a doktorira fizičku hemiju u Berlinu.
Printscreen wikipedia
Vraća se u sad i postaje profesor na Kolumbiji, a ubrzo i jedan o 7 osnivača nacionalnog komiteta za aeronautiku koji je danas poznatiji kao NASA.
Autor je velikog broja patenata, a najpoznatiji su „ Pupinovi kalemovi“. Njegovo autobiografsko delo „S pašnjaka do naučenjaka“ oduševljava svetsku javnost, a Pupin postaje prvi Srbin dobitnik Pulicera.
Bio je veliki patriota, toliko da je provalio u štampariju u Čikagu u kojoj su se pravili antisrpski pamfleti, i zapalio ih. Bio je u svađi sa Teslom zbog tvrdnje da je Markoni autor patenata o strujinom kolu. Ipak, nekoliko dana pre smrti 1935. godine pozvao je Teslu, s kojim se izmirio na bolničkoj postelji.
Toliko je voleo svoje rodno mesto Idvor, da mu je na grobu pored imena uklesan naziv tog banatskog seoceta: Mihailo Idvorski Pupin.
View this post on Instagram
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)