BANATSKO SELO SA NAJVIŠE DOKTORA NAUKA Iz Kumana vodi poreklo 730 intelektualaca
Hroničar Milan Varadinac je u svojoj knjizi o selu Kumane utvrdio broj visokoobrazovanih ljudi iz tog sela.
Iako nema više od 3000 stanovnika selo Kumane nadomak Novog Bečeja može se pohvaliti sa više od 700 intelektualaca. Ovo banatsko selo se prvi put pominje u Pećkom katastigu 1660 godine, a ime nosi po tatarskom plemenu Kumani koje je u 11. veku prodrlo u Mađarsku.
Pasionirani hroničar Kumana Milan Varadinac je popisao sve Kumančane po muškoj liniji od 1845. godine i tako došao do neverovatnog podataka da čak 730 ljudi iz ovog mesta završilo fakultet, magistriralo ili doktoriralo!
Najstariji Kumančanin, sa završenim pravnim fakultetom je dr Miloš Đorđević (1842-1918), doktorirao u Beču. Među poznatim Kumančanima kroz istoriju ističu se Laza Telečki, velikan srpskog glumišta, revolucionar Jovan Veselinov Žarko, narodni heroj Ljubica Odadžić…
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)