Kako su strani putnici kroz vekove doživljavali Beograd? Otkrivamo zanimljive opise i priče putopisaca koji su posetili ovaj grad bele svetlosti.
Evlija Čelebija: Grad bele svetlosti
Beograd je tokom vekova bio mesto susreta različitih kultura i civilizacija, a mnogi putopisci su ga opisivali na svoj način. Jedan od najpoznatijih putopisaca koji je pisao o Beogradu je Evlija Čelebija, osmanski putopisac iz 17. veka. On je u svojim putopisima opisao Beograd kao "grad bele svetlosti" zbog belih zidina koje su okruživale grad. Čelebija je bio impresioniran monumentalnošću i snagom tvrđave koja je dominirala gradom, kao i živopisnim bazarima i živahnim ulicama prepunim trgovaca i zanatlija. Njegovi opisi daju nam sliku Beograda kao ključnog trgovačkog centra i vojnog uporišta Osmanskog carstva.
Lamartinova fascinacija Beogradom
Francuski diplomat i pisac Alfonse de Lamartin posetio je Beograd u prvoj polovini 19. veka. Njegovi opisi grada otkrivaju fascinaciju mešavinom orijentalne i evropske arhitekture koja je karakterisala Beograd tog vremena. Lamartin je bio zadivljen kontrastom između osmanskih građevina, poput džamija i hamama, i evropskih uticaja koji su postajali sve izraženiji. On je posebno istakao Kalemegdan, tvrđavu koja se uzdizala iznad ušća Save u Dunav, opisujući je kao "istorijski svedok" mnogih bitaka i sukoba.
Shutterstock/Pobednik
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA BEOGRADSKA KAFANA Jedno vreme je samo u ovoj kafani pušenje bilo zabranjeno
Vreme je prolazilo, a kafan nije dobila novo ime i "?" se zadržao do dana današnjeg.
Imao je odličan posao, srećan život, a onda je 8 dana bos pešačio do Beograda: Šok život beskućnika kog viđamo svaki dan
Svaki beskućnik u svojoj duši nosi tešku životnu priču, običnu punu nepravdi.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA BEOGRADSKA KAFANA Jedno vreme je samo u ovoj kafani pušenje bilo zabranjeno
Vreme je prolazilo, a kafan nije dobila novo ime i "?" se zadržao do dana današnjeg.
Imao je odličan posao, srećan život, a onda je 8 dana bos pešačio do Beograda: Šok život beskućnika kog viđamo svaki dan
Svaki beskućnik u svojoj duši nosi tešku životnu priču, običnu punu nepravdi.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA BEOGRADSKA KAFANA Jedno vreme je samo u ovoj kafani pušenje bilo zabranjeno
Vreme je prolazilo, a kafan nije dobila novo ime i "?" se zadržao do dana današnjeg.
Imao je odličan posao, srećan život, a onda je 8 dana bos pešačio do Beograda: Šok život beskućnika kog viđamo svaki dan
Svaki beskućnik u svojoj duši nosi tešku životnu priču, običnu punu nepravdi.
Sir Džon Gardner Vilkinson: Beograd kroz britanske oči
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA BEOGRADSKA KAFANA Jedno vreme je samo u ovoj kafani pušenje bilo zabranjeno
Vreme je prolazilo, a kafan nije dobila novo ime i "?" se zadržao do dana današnjeg.
Imao je odličan posao, srećan život, a onda je 8 dana bos pešačio do Beograda: Šok život beskućnika kog viđamo svaki dan
Svaki beskućnik u svojoj duši nosi tešku životnu priču, običnu punu nepravdi.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA BEOGRADSKA KAFANA Jedno vreme je samo u ovoj kafani pušenje bilo zabranjeno
Vreme je prolazilo, a kafan nije dobila novo ime i "?" se zadržao do dana današnjeg.
Imao je odličan posao, srećan život, a onda je 8 dana bos pešačio do Beograda: Šok život beskućnika kog viđamo svaki dan
Svaki beskućnik u svojoj duši nosi tešku životnu priču, običnu punu nepravdi.
Britanski arheolog i putopisac Sir John Gardner Wilkinson posetio je Beograd sredinom 19. veka. Njegovi opisi grada pružaju vredan uvid u svakodnevni život Beograđana tog vremena. Wilkinson je opisao Beograd kao grad pun kontrasta – od luksuznih kuća bogatih trgovaca do skromnih kućica siromašnih radnika. Posebno je istakao gostoprimstvo lokalnog stanovništva, koje je uprkos teškim uslovima života, zračilo toplinom i ljubaznošću prema strancima.
Beograd kao inspiracija za umetnike
Beograd nije bio samo tema putopisaca već i inspiracija za mnoge umetnike koji su kroz svoja dela pokušavali da prikažu duh ovog grada. Mnogi slikari i književnici iz različitih delova sveta dolazili su u Beograd, fascinirani njegovom istorijom, kulturom i živopisnim prizorima. Njihovi radovi, koji uključuju slike, crteže i literarne opise, dodatno obogaćuju našu percepciju Beograda i čine ga neiscrpnim izvorom inspiracije.
Beograd kao istorijski dragulj
Opisi stranih putopisaca pružaju nam jedinstven uvid u Beograd kroz vekove. Njihove priče otkrivaju detalje koje često ne nalazimo u zvaničnim istorijskim zapisima, ističući Beograd kao grad bogate istorije i kulture. Kroz oči putopisaca, Beograd se pojavljuje kao grad koji je stalno evoluirao, prilagođavao se i napredovao, zadržavajući svoju jedinstvenu magiju i privlačnost. Ove priče ne samo da obogaćuju našu percepciju Beograda, već nas i inspirišu da istražimo i saznamo više o ovom fascinantnom gradu.
Ostrvo Mamula na Dunavu: Zaboravljena tvrđava kod Novog Slankamena
Malo ko zna da se na Dunavu kod Novog Slankamena nalazi misteriozno ostrvo Mamula, čija tvrđava krije bogatu i skoro potpuno zaboravljenu istoriju.
Kozji kamen kod Brđana: Tajanstveni simboli staroslovenske Srbije
Nedaleko od Gornjeg Milanovca nalazi se malo poznat kamen koji vekovima krije tajnu staroslovenskih simbola, a meštani ga zovu Kozji kamen.
Tri najjeftinije banje u Srbiji u kojima je provod zagarantovan: Ovde ćete najbolje proći
Cene su prilagođene svačijem džepu
KRALJEV DAR PRIRODI I GRADU: Botanička bašta „Jevremovac” čuva više od 1.300 biljnih vrsta
„Jevremovac” je osnovan 1874. godine, inicijativom Josifa Pančića, a svoj naziv duguje Gospodaru Jevremu Obrenoviću
JEDNA OD NAJSTARIJIH BANJA U SRBIJI I Turci bili očarani lekovitim izvorima ovog mesta u kojema su uživali samo oni najbogatiji
Datira još iz 4. veka nove ere, iz doba Rimljana i jedno je od najpoznatijih klimatskih lečilišta, sa čak 6 termalnih izvora.
Komentari(0)