Često su gradovi u Srbiji dobijali imena po svecu, karakteristikama mesta ili čak zemljoposedniku.
Sombor
Ne postoje istorijski podaci koji bi potkrepili ovu tvrdnju, ali se veruje da je Sombor dobio ime upravo po imanjima koje je posedovala porodica Cobor-Sent-Mihalj.
Smatra se da je ime nastalo transformacijom prezimena ove porodice jer je za slovene lakše izgovoriti - Sombor.
Kragujevac
Kragujfoča se prvi put pominje u turskom popisu 1476. godine, a čak u slobodnoj Srbiji postaje i prestonica. Ime je dobio po ptici kraguj, vrsti jastreba koja se koristila u srednjem veku za lov.
Zrenjanin
Često su se menjala imena Zrenjanina kroz istoriju. Mesto je nosilo ime Bečkerek čak 6 vekova, sve do 1935. godine kada se menja ime u Petrovgrad po kralju Petru Prvom Karađorđeviću.
Posle drugog svetskog rata dobija današnje ime po revolucionaru Žarku Zrenjaninu.
ALO/Aleksandar Nalbantjan
Čačak
Objašnjenje imena dolazi od Vuka Stefanovića Karadžića koji je obilazeći krajeve doznao mnoge legende ovog regiona.
Na podu Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku sveže pokošena trava. Vernica koja se tu zatektla pravi venčiće od te trave i kaže mi da se ona uvek ubacuje u hram nakon praznika Svete Trojice.
- Govori se da je manastir Vavedenje gradio Sveti Sava i njegov otac Simeon. Još se pripoveda da je nekakav njihov sluga, od svakih kola, koja su vukla kamen kroz polje uz Moravu, ostavljao po jedan kamen na mestu gde je sada Čačak, pa od ovog kamenja onde zidao crkvu. Kad su ga zapitali šta radi, on odgovaraše: ''Eto, čačkam nešto'' i tako je ostalo ime Čačak. Ta crkva koja je više puta turčena i krštavana, stoji i danas i mnogo je veća i lepša od manastira ovčarskih - zapisivao je Karadžić.
Prokuplje
Sveti Prokopije je hrišćanski mučenik iz doba rimskog cara Dioklecijana.
Prema crkvenom predanju, mošti Svetog Prokopija su 1386. godine, pre nego što je Niš pao u turske ruke, prenete su iz niške crkve u Prokuplje, gde su sahranjene u tamošnju crkvu koja i danas nosi njegovo ime.
Priština
Ne zna se tačno kada je grad usvojio ime, ali se prvi put pominje u 13. veku.
Veruje se da je poreklo imena od bolesti ''crni prišt'', kako se tada nazivao antraks od koje je umrlo pola stanovnika i stoke iz te oblasti.
Printscreen/Youtube
Obrenovac
Veoma bitan strateški položaj za ustanike u Drugom srpskom ustanku je bio Palež. Bitka na Paležu se završila srpskom pobedom sa minimalnim gubicima, dok su Turci gotovo zbrisani.
Želeći da iskažu zahvalnost Milošu Obrenoviću, 1859. godine su podneli zahtev da mesto ponese njegovo ime. Odobreno je 20. decembra kada se slavi i Dan Obrenovca.
Mladenovac
Prema predanju, dva veka pre krvave borbe na Kosovu Polju 1389. godine, ovde su se doselila tri brata - Mladen, Vlajko i Rajko.
Odlučili su da ostanu tu i tri mesta su dobila imena po njima. Mladenovac po Mladenu, a Vlaška i Rajkovac po Vlajku i Rajku.
Kuršumlija
Stefan Nemanja je sagradio dve zadužbine u Kuršumliji, tada Toplicama - Manastir Svetog Nikole i manastir Svete Bogorodice. Bili su prekriveni olovnim pločama koje su blještale na suncu, pa su ovom mestu nadenuli ime Bele Crkve.
Zatim dolaze Turci koji su ovo mesto nazivali Kuršumli Kilise, što u prevodu znači olovne crkve. Kasnijom transformacijom i oslobađanjem od Turaka, ovo mesto dobija današnji naziv - Kuršumlija
JESEN U RAĐEVINI Skriveni raj između planina Jagodnje i Boranje
Idealna destinacija za vikend putovanje – priroda, mir i domaća trpeza
Ova banja nema šta ne leči: Cena smeštaja bagatela, nalazi se na samo pola sata od Beograda
Voda je po svom sastavu lekovita alkalno-sumporovita, bogata natrijumom i sumporom
U ovoj banji cena smeštaja je samo 800 dinara: Vratićete se preporođeni - pruža najbolju terapiju
Tridesetih godina prošlog veka izgrađen je i prvi bunar i mineralno kupatilo
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Komentari(0)