Uklješteno između Tornika i Murtenice nalazi se živopisno selo Draglica. Iako su mnogi trbuhom za kruhom otišli put velikih gradova, odzak se i danas puši u nekoliko desetina kuća.
O tome kako su srpska sela dobijala imena postoje brojne legende, a žitelji Draglice sa ponosom prepričavaju onu po kojoj je nazvano njihovo malo mesto.
"Nekada davno vojska iz rata se povlačila ovim krajem. Mesto u kom su dobili kraste nazvali su Kratove, kad su im one otpale Rutoši, a kad su stigli u naše selo ljudi su ih srdačno dočekali, dali im da se okrepe i prespavaju. I po tim dragim licima, selo Draglica je i dobilo ime“, rekao je za RINU Nedeljko Grujičić iz Draglice za RINU.
Ovo selo nekada je pripadalo opštini Čajetina, ali pre nekih šezdeset godina otcepljeno je i pripojeno Novoj Varoši. Nekada je imalo svoju opštinu, poštu, veliku prodavnicu i među prvima su u kuće doveli struju, vodu i telefon. Njastariji meštani penziju su zaradili izvlačeći drva sa Brijača, najvećeg vrha Murtenice, dok su mlađi radili u obližnjim fabrikama.
Možda vas zanima:
Ovo je opština u Srbiji u kojoj raste broj preduzeća i privatnih preduzetnika
Čajetina ima povoljan privredni ambijent
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Možda vas zanima:
Ovo je opština u Srbiji u kojoj raste broj preduzeća i privatnih preduzetnika
Čajetina ima povoljan privredni ambijent
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Možda vas zanima:
Ovo je opština u Srbiji u kojoj raste broj preduzeća i privatnih preduzetnika
Čajetina ima povoljan privredni ambijent
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
FOTO:RINA
Možda vas zanima:
Ovo je opština u Srbiji u kojoj raste broj preduzeća i privatnih preduzetnika
Čajetina ima povoljan privredni ambijent
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Možda vas zanima:
Ovo je opština u Srbiji u kojoj raste broj preduzeća i privatnih preduzetnika
Čajetina ima povoljan privredni ambijent
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Možda vas zanima:
Ovo je opština u Srbiji u kojoj raste broj preduzeća i privatnih preduzetnika
Čajetina ima povoljan privredni ambijent
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Možda vas zanima:
Ovo je opština u Srbiji u kojoj raste broj preduzeća i privatnih preduzetnika
Čajetina ima povoljan privredni ambijent
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Možda vas zanima:
Ovo je opština u Srbiji u kojoj raste broj preduzeća i privatnih preduzetnika
Čajetina ima povoljan privredni ambijent
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
"Ovo je selo u kom svi ljudi između sebe govore, nema svađa, slažemo se i živimo bez trzavica, pa je legenda da je ime dobilo po dragim licima verovatno tačna. Nekada je bilo mnogo više ljudi i selo je bilo mnogo življe, ali sada mi koji smo ostali trudimo se da sačuvamo ognjišta naših predaka i da ih ne obrukama. Svakog putnika namernika ili bilo koga ko je slučajno prošao kroz Draglicu dočekujemo kao rod najrođeniji“, priča Nedeljko.
U ataru sela Draglica nalazi se i pravi dragulj, Tavničko jezero, koje je nastalo pre tridesetak godina na dnu rudničke jame. Zbog strmih padina do vode se jako teško prilazi, a najviša dubina je oko 18 metara. Koliko je ovo selo u kom žive srdačni i nasmjeani ljudi živopisno pokazuje i to da sa pojedinih brda iz Draglice puca pogled na planine Durmitor i Ljubišnja.
U OVOM MIRNOM KRAJU SRBI SU NEKADA KOVALI ORUŽJE ZA BORBU PROTIV TURAKA: Selo Štitkovo je muzej na otvorenom koji čuva tradiciju
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
JEZIVA LEGENDA VEZANA JE ZA DREVNI SRPSKI MANASTIR Vojnici su probijali prugu i otkrili mesto gde je brutalno usmrćeno 12 nevesti
Manastir Svete Petke, poznat i kao Iverica, srednjovekovni je srpski manastir u Niškoj Banji na oko 20 kilometara istočno od Niša prema Pirotu.
Ni nacisti ni Turci mu nisu ništa mogli! Manastir gde Srbi čuvaju mošti 3 svetitelja, a izvor Svete vode još teče
U određenim istorijskim periodima je manastir Radovašnica bio pljačkan, paljen i rušen, ali je opstao do današnjih dana
Narodno predanje koje prati manastir Zaova: Da zavist može svašta loše da učini, dokaz je i narodna pesma
Narodno predanje koje prati manastir Zaova, smeštenog između Toponice i Velikog Sela, u Braničevskom okrugu, vrlo je zanimljivo.
OVA SRPSKA PLANINSKA LEPOTICA IMA 3 JEZERA, 2 REKE I ČAK 6 MANASTIRA: Top izbor za prolećni odmor (FOTO)
Golija je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine – golema
Komentari(0)