U BLIZINI POZNATE BANJE NALAZI SE PRAVI DRAGULJ Srpsko jezero koje pleni lepotom, a kada ste već tu evo šta sve možete da posetite (FOTO)
Naziv ovog jezera dovodi se u vezu sa istoimenim naseljem, na čijoj teritoriji je i formirano.
Kada je, sada već daleke 1978. godine, pregrađena reka Moravica, na području naselja Bovan formirano je jezero, koje je vremenom postalo atrakcija tog dela naše zemlje.
Desetak kilometara udaljeno od Sokobanje, Bovansko jezero od Aleksinca deli oko 20 kilometara.
Možda vas zanima:
Na krovu šumovite Srbije: Golija i njeni beskrajni vidici
Na jugozapadu Srbije, između Ivanjice, Raške i Novog Pazara, prostire se Golija – planina čije ime u sebi nosi moć i širinu. Najšumovitija planina Balkana, pod zaštitom UNESCO-a, skriva jezera, katune i manastire, ali i priče koje su vekovima hranile narodnu maštu.
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Možda vas zanima:
Na krovu šumovite Srbije: Golija i njeni beskrajni vidici
Na jugozapadu Srbije, između Ivanjice, Raške i Novog Pazara, prostire se Golija – planina čije ime u sebi nosi moć i širinu. Najšumovitija planina Balkana, pod zaštitom UNESCO-a, skriva jezera, katune i manastire, ali i priče koje su vekovima hranile narodnu maštu.
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Možda vas zanima:
Na krovu šumovite Srbije: Golija i njeni beskrajni vidici
Na jugozapadu Srbije, između Ivanjice, Raške i Novog Pazara, prostire se Golija – planina čije ime u sebi nosi moć i širinu. Najšumovitija planina Balkana, pod zaštitom UNESCO-a, skriva jezera, katune i manastire, ali i priče koje su vekovima hranile narodnu maštu.
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Naziv ovog jezera dovodi se u vezu sa istoimenim naseljem, na čijoj teritoriji je i formirano.
Kako navodi „Soko-banja.org“, pretpostavlja se da naziv naselja Bovan vodi poreklo još od starih Slovena. Tačnije, termin „bolvan“ su prasloveni koristili kako bi označili kip. Sa tim u vezi se navodi i pretpostavka da je ovo naselje nazvano Bovan zato što je, verovatno tu nekada davno postojalo svetilište slovenskih božanstava i da se u njemu nalazio kip koji je, zapravo, i zaslužan za naziv današnjeg naselja, pa i samog jezera.
Veštačko, a prirodno lepo
Koliko god možda čudno nekome zvučalo da je u pitanju jezero poznato po prirodnim lepotama, budući da je veštačkog porekla, Bovansko jezero to zaista i jeste.
Shutterstock
Široko oko pola kilometra i dugo desetak kilometara, dostiže najveću dubinu od čak 50 metara.
Iako je u toku leta često posećena destinacija za stanovnike tog kraja, ne treba zaboraviti da je Bovansko jezero izuzetno značajno i u praktičnom smislu, uzevši u obzir da u gradu Aleksincu upravo zahvaljujući ovom jezeru sistem snabdevanja vodom nesmetano funkcioniše.
Blizina Sokobanje dodatna prednost
Uzevši u obzir da se jedno od najstarijih banjskih lečilišta na teritoriji naše zemlje nalazi tek na oko 15 minuta vožnje od Bovanskog jezera, to se smatra dodatnom prednošću.
Tokom letnje sezone se mogu opustiti na nekoj od uređenih jezerskih plaža, ali se i okušati u jedrenju, te iznajmiti pedaline, dok u toku cele godine na ovom jezeru mogu uživati i ljubitelji ribolova.
Shutterstock
Međutim, kako ističe „Soko-banja.org“, ne treba zaboraviti da nije dozvoljena vožnja čamaca koji koriste benzinske motore, budući da se voda iz Bovanskog jezera primarno koristi za snabdevanje vodom grada Aleksinca. Izuzev smuđa i soma, riblji fond čine i šaran, tolstolobik i mrena, te manje količine štuke.
Bovansko jezero domaćin je i jedriličarske regate, koja nosi naziv „Bovan“ i organizuje se dva puta u toku godine i to u aprilu i u septembru mesecu.
U ovoj banji cena smeštaja je samo 800 dinara: Vratićete se preporođeni - pruža najbolju terapiju
Tridesetih godina prošlog veka izgrađen je i prvi bunar i mineralno kupatilo
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Komentari(0)