Jedinstven vid privlačenja sve prisutnijih gostiju iz Kine.
Darko Melentijević, mladi Kosjerac od aprila 2019. do danas oženio se sa četiri Kineskinje. Posle ovoga ženiće se tokom leta i jeseni, sve sa damama iz Azije, najmanje još 35 puta.
Toliko svadbi mu je do sada zakazano podno Divčibara. Biće kasnije još njegovih svadbi, jer je Darko, “profesionalni mladoženja”, u interaktivnom projektu od turističke važnosti za njegov zavičaj. Nazvan je “Tradicionalna seoska svadba”, po originalu scenarisan i kolorisan, s tim što su Darkove mlade iz Kine.
Ovaj projekat, koji ima za cilj unapređenje seoskog turizma u selu Mionica, kroz jedinstven vid privlačenja sve prisutnijih gostiju iz Kine, osmislilo je Udruženje “Vesnik”. Pod svoju kapu stavila ga je Turistička organizacija Kosjerić, pronašavši u njemu uloge za penzionere i članove KUD-ova. Izmešaju se tako oni sa Kinezima i idu Darku u svatove.
Možda vas zanima:
NIJE SAMO BELA ZABRANJENA: Ovo izbegavajte na tuđem venčanju
Kada idete na nečije venčanje, postoji određen kodeks oblačenja koji bi trebalo da ispoštujete.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
Možda vas zanima:
NIJE SAMO BELA ZABRANJENA: Ovo izbegavajte na tuđem venčanju
Kada idete na nečije venčanje, postoji određen kodeks oblačenja koji bi trebalo da ispoštujete.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
Možda vas zanima:
NIJE SAMO BELA ZABRANJENA: Ovo izbegavajte na tuđem venčanju
Kada idete na nečije venčanje, postoji određen kodeks oblačenja koji bi trebalo da ispoštujete.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
– Ideja je da Kinezima dočaravamo srpsku svadbu sa svim običajima, ali da i oni u njoj učestvuju. Ova atrakcija zamišljena je kao promocija kulture i tradicije – kaže za “Blic” Željko Sredić, predsednik Udruženja “Vesnik”.
Koliko su Kinezi zagrizli za ovaj projekat, govori podatak da su Kosjerci do kraja oktobra 2019. prodali 39 svadbenih termina.
– Na početku svadbe delimo uloge i objašnjavamo pravila. Jedna grupa, sa ženom koja se prijavi za udaju, ide mladinoj kući, ova druga, sa mladoženjine strane, odlazi njegovoj kući. Mladu oblače deveruše, dve-tri Kineskinje i još toliko naših, i spremaju za venčanje. U to vreme iz mladoženjine kuće kreće povorka svatova. Pešače 500-600 metara, prati ih muzika, pevaju svadbarske pesme. Da bi ušli u mladino dvorište, treba da obore jabuku, s tim što umesto puške kod nas pukne petarda – potanko objašnjava Željko Sredić.
Printscreen/Youtube
Svi su odeveni kako običaji nalažu, od mladenaca – s tim što mlada ne nosi venčanicu nego srpsku narodnu nošnju – preko devera, deveruša, do muzikanata i čauša.Poštuje se i pravilo kupovine mlade koju iz vajata izvodi dever – Kinez. Sledi joj poljubac sa mužem, oproštaj sa roditeljima, darivanje, upoznavanje sa prijateljima. Nevesta mora, tradicija kaže, da se umije na česmi i razbije čašu. Mladoženja vodi mladu svojoj kući, ali tek pošto ga medom posluži tašta. Do tada barjaktari moraju da otkupe barjake koji su im prethodno ukradeni.
– Pred mladoženjinom kućom mlada baca sito i jabuku. Zatim se lomi prijateljski kolač. Tu kreće ručak, uz muziku naravno, jede se, pije i igra. Program traje dva-tri sata. Kineze, barem tako su pokazale prve svadbe, ne zanimaju običaji u smislu “šta ko kome treba da kaže”, jer oni su teško prevodljivi, interesuje ih uglavnom akcija – priča Sredić.
Mlade su u početku stegnute, ali vremenom se opuste i kasnije je druga priča, rezimira mladoženja.
– Njih je sramota u trenutku kada im skidam veo i krećem da ih poljubim. Tada se uzmiču, okreću u stranu i traže vodiča koji im objašnjava da će ih mladoženja diskretno poljubiti u obraz. Posle poljupca se ponašaju kao na pravoj svadbi. Ukapiraju o čemu se radi, pa vođene atmosferom igraju, potežu čašu i nazdravljaju. Istinski se užive u događaj – kaže Darko.
Printscreen/Youtube
Rakija im jaka, svadbarski kupus i domaću pogaču ne vole
Sve je Kinezima do sada bilo po volji, osim trpeze. Iznese se pred njih tradicionalna srpska kuhinja, ali njihovim ukusima ne odgovara.
– Do sada smo ih služili svadbarskim kupusom, domaćim pogačama, sirom, salatom. Ubuduće ćemo menjati jelovnik nečim što njima odgovara. Naša rakija im je mnogo jaka, pa traže brendirana gazirana pića koja u doba kada su ovi običaji zaživeli nisu postojala – prenosi Sredić, autor „Tradicionalne svadbe“.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Na manje od sat vremena od Beograda je banja u koju se ne dolazi samo zbog lečenja
Bukovička banja u Aranđelovcu važi za jednu od najlepših u Srbiji, privlačeći turiste svojom lekovitom vodom, bogatom istorijom i jednim od najlepših parkova u Evropi
Srpska banja iz koje mnogi izađu preporođeni, a smeštaj svega 500 dinara - svi jure u nju
Banja se nalazi iznad sela Sirče, a poznata je po lekovitoj vodi i blatu. Ljudi dolaze iz svih krajeva Kraljeva, ali i Srbije da se kupaju.
Lekovita srpska banja u kojoj noć košta svega 20 € - Mnogi joj se stalno vraćaju
Banja Badanja u zapadnoj Srbiji poznata je po lekovitim vodama i blatu, pogodna za lečenje reume, artritisa i oporavak u prirodi.
Ovaj manastir je dobio ime po šišarci?! Za njegovu istoriju kažu da je najstrašnija, a evo gde se nalazi
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Ima posla ko hoće da radi - na Zlatiboru najveća potražnja za kuvarima, konobarima i pomoćnim osobljem: Sezona na srpskoj planini sada traje skoro 12 meseci u godini
Planina Zlatibor je već odavno poznata kao destinacija koja živi 365 dana u godini. Uz veliki trud i rad turističkih radnika, jaz između letnje i zimske turističke sezone gotovo da više ne postoji. Tokom prolećnih meseci, po završetku zimske i pre početka letnje sezone, organizuju se škole u prirodi i rekreativne dečje nastave, dok je jesen rezervisana za poslovne skupove, kongrese i seminare.
Komentari(0)