I ŽDRELO BI TITULU HTELO Obišli smo još jedno od naša tri kandidata za najlepše i najbolje turističko selo na svetu
Selo kod Petrovca na Mlavi, na vratima Homolja, najpoznatije po termomineralnoj vodi koja kada izbije na površinu ima 40 stepeni, ali i po prirodnim lepotama, domaćoj hrani...
Na mistiku i magiju najpre pomislimo kada se pomenu sela u kojim ima vlaškog stanovništva, kao što je to slučaj u Ždrelu. Ali, magijom se tu poslužila priroda. Planine, šume i kamen kao iz bajke, čist vazduh, bistra voda, i hladna i vrela nadomak sela, vazduh koji čisti pluća i istorija koja krepi duh doprineli su da i ljudi toj lepoti daju svoj pečat, još od davnih vremena, ali i sada.
Zato je Ždrelo lepo selo u kojem je od nešto više od 1.000 stanovnika, a skoro polovina je, kako se to kaže, na privremenom radu u inostranstvu, jedan od naša tri kandidata, uz Belu Vodu i Tršić, za najbolje turističko selo na svetu, u izboru Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija.
Alo/ Aleksandar Đorđević
Poziv rodne grude
Možda vas zanima:
Grnčarska prestonica Balkana – Tajna posebnog ukusa jela iz Zlakuse
Na samo desetak kilometara od Užica, na putu ka Požegi, nalazi se selo Zlakusa – malo mesto koje je postalo svetski poznato po svom grnčarstvu, jedinstvenom zanatu koji se u ovom kraju neguje vekovima. Pored čuvenih posuda, Zlakusa krije i zanimljivu istoriju, legende i manifestacije koje ga izdvajaju na kulturnoj mapi Srbije.
RUSKA DOKTORKA OLGA BERE LJUBIČICE I ČUVA OVCE PODNO KOPAONIKA: Prvo se zaljubila u Srbiju, a onda i u Desimira i eto je sad u Gočmancima, selu od samo 8 kuća
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
Možda vas zanima:
Grnčarska prestonica Balkana – Tajna posebnog ukusa jela iz Zlakuse
Na samo desetak kilometara od Užica, na putu ka Požegi, nalazi se selo Zlakusa – malo mesto koje je postalo svetski poznato po svom grnčarstvu, jedinstvenom zanatu koji se u ovom kraju neguje vekovima. Pored čuvenih posuda, Zlakusa krije i zanimljivu istoriju, legende i manifestacije koje ga izdvajaju na kulturnoj mapi Srbije.
RUSKA DOKTORKA OLGA BERE LJUBIČICE I ČUVA OVCE PODNO KOPAONIKA: Prvo se zaljubila u Srbiju, a onda i u Desimira i eto je sad u Gočmancima, selu od samo 8 kuća
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
Možda vas zanima:
Grnčarska prestonica Balkana – Tajna posebnog ukusa jela iz Zlakuse
Na samo desetak kilometara od Užica, na putu ka Požegi, nalazi se selo Zlakusa – malo mesto koje je postalo svetski poznato po svom grnčarstvu, jedinstvenom zanatu koji se u ovom kraju neguje vekovima. Pored čuvenih posuda, Zlakusa krije i zanimljivu istoriju, legende i manifestacije koje ga izdvajaju na kulturnoj mapi Srbije.
RUSKA DOKTORKA OLGA BERE LJUBIČICE I ČUVA OVCE PODNO KOPAONIKA: Prvo se zaljubila u Srbiju, a onda i u Desimira i eto je sad u Gočmancima, selu od samo 8 kuća
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
Nevišu Jenića, koji je pola života bio ovde, a pola u Cirihu, svom selu vratio je turistički potencijal, ali i neki svima nama urođen poziv rodnog kraja.
- Pre osam godina vratio sam se iz Švajcarske, gde sam živeo 30 godina. Od kako sam ovde preporodio sam se, dišem punim plućima. Tamo je uređena zemlja, ali je meni ovde bolje - kategoričan je Neviša.
On je najpre počeo da se bavi seoskim turizmom, čiji je razvoj od 1986. godine omogućilo istraživanje nesuđenog rudnika uglja, umesto kojeg je šiknuo jak mlaz termomineralne vode, tako da je Ždrelo dobilo svoju banju. Tu je sada veliki hotel, ali i prilika za meštane da iskoriste turistički potencijal svog sela.
- Ovde sam sa suprugom, a krajnji cilj mi je da gosti najviše dolaze zbog termalne vode, ali i zbog jedinstvene prirode u susretu Mlave, Stiga i Homolja. Privlačno je i za planinare. Tu je izuzetna planinarska staza „Via ferata“ - dodaje naš sagovornik.
Alo/ Aleksandar Đorđević
Neviša planira da još više iskoristi resurse svog kraja, jer ima potencijala za više, ali mu je od svih planova jedan najvažniji:
- Krajnji cilj mi je da ćerku i sina i njihove porodice u kojima imam četiri unuka, vratim kod nas. Ja nisam odoleo pozivu dedovine, a unuk koji ima 19 godina i uči bankarstvo po dualnom principu najviše želi da dođe kod dede - uz osmeh kaže Neviša, i dodaje da i u njegovom domaćinstvu sve podseća na deda Vlajka. Goste usred zgrade čeka deda Vlajkov bunar iz kojeg doduše ne zahvataju vodu, već novčićem traže ispunjenje želje, a mogu da uživaju i u deda Vlajkovoj pržoli. Ma, ima mesa, naravno.
Dodaje i da ima mnogo gastarbajtera zainteresovanih da se vrate, čuo je da jedan počinje da gradi bungalove, kao i da je sve to rezultat, između ostalog, velike podrške koju dobijaju od Turističke organizacije Petrovca na Mlavi, koja se trudi da sve to lepo funkcioniše i da ulaganja budu u dobrom pravcu.
Alo/ Aleksandar Đorđević
Domaće i prirodno
I Danijela i Nenad Novaković su bili u inostranstvu, ali u Italiji. Ona je Rumunka, iz grada Tirgu Žiju, a radili su oboje u jednom hotelu, 25 godina, što ih je zbližilo, a Nenad je uspeo u nameri da je privoli da dođe u Ždrelo. Već su načinili prve korake u seoskom turizmu, ali će narednog leta to biti kao u severnoj Italiji. Pripremaju četiri dvokrevetne sobe. Uz malo gorčine, Nenad kaže:
- Ovde nema nikoga, svi su u inostranstvu, ali se ljudi postepeno vraćaju zbog turizma i prirodnih lepota. Mogu da se bave i turizmom i poljoprivredom. Lepše je ovde - kaže Nenad, koji usput i taksira.
Alo/ Aleksandar Đorđević
Danijela je stručnjak za gastronomiju ovog kraja, sprema ulja i druge proizvode od lekovitog bilja, čime ovaj kraj obiluje, a plašintama (vlaške palačinke), prebrancu, sarmi, kačamaku, siru, kiselom mleku i drugim specijalitetima teško je odoleti.
- Još neko vreme povremeno se vratim u Italiju, na koji mesec, jer je ovde tada manje posla, a leti sam u Ždrelu. Sin Nikola radi u hotelu sa četiri zvezdice i verujemo da će on jednog dana da nastavi ovo što smo započeli - naglašava Danijela.
A da sve bude domaće i prirodno, za poljoprivredu su u ovom domaćinstvu zaduženi Nenadovi roditelji, osamdesetogodišnjaci Dragoslava i Tihomir.
Alo/ Aleksandar Đorđević
Pečurke i Vlajnin poljubac
Priroda je prema Ždrelu, zaista, bila darežljiva. Pečuraka ima, naročito vrganja, pa mnoga domaćinstva branjem gljiva zarade dobre pare. Ima i šumskog voća. U ponudi nekih restorana je kolač Vlajnin poljubac, čiji je glavni sastojak šumsko voće. A, da li je i ekipa Alo! Uživala u Vlajninom poljupcu, neka ostane tajna. Zbog mistike ovog kraja.
Prababa ortak u poslu
Nataša Jović sa bratom Nikolom Ilićem vodi seosko turističko domaćinstvo, sa 10 dvokrevetnih, trokrevetnih i četvorokrevetnih soba. To nije kafana ili restoran, nije otvoreno za slučajne prolaznike.
- Sada popunimo kapacitete samo vikendom, a leti je puno svaki dan. Do ove godine goste je privlačila samo banja, a sada dolaze i zbog prirode, beže iz grada. Najviše gostiju je iz Beograda, ali smo imali i Australijanaca, Kineza, Nemaca... Fokusirani smo na porodice sa malom decom i sve je njima prilagođeno - ističe Nataša.
Da sve bude zdravo i lokalno, zadužen je Natašin suprug koji obrađuje 50 hektara zemlje, pa žitarice, povrće, voće, mleko, sir, meso i još mnogo toga dolazi sa sopstvenog poseda, što bi se reklo, zaokružen je ciklus proizvodnje.
A da ambijent bude privlačan, doprineo je Natašin otac Goran Ilić, koji je sve sam napravio, od zgrade do nameštaja i drugih delova u lepo uređenom dvorištu. Ali, on je rešio da se sada malo odmori.
Alo/ Aleksandar Đorđević
Đorđe Pajkić (21) je jedan od onih ređih omladinaca koji je odlučio da se zaposli na svom imanju, u svom selu. Ima 52 svrljiške ovce i 19 koza. I njegovi najbliži su u inostranstvu, a on i prababa vode uspešno poljoprivredno domaćinstvo:
- Obrađujem 12 hektara, sve sam prilagodio ovcama. Leti pasu, zimi jedu samo seno, a jaganjci i zob. Prababa pravi sir. Imamo ovčiji, kozji i mešani uz dodatak kravljeg mleka, koji je i najtraženiji. Žensku jagnjad prodajem kao priplod, a godišnje pedesetak jagnjadi završi u beogradskim pečenjarama - kaže mladić koji je u Svilajncu završio Poljoprivrednu školu, bavi se svojom strukom i šefuje sam sebi.
Obnova
Tanja Janković ima privatan posao u Petrovcu na Mlavi, radila je u Nemačkoj, a sada živi na relaciji pomenutog grada i Ždrela gde su joj majka i otac. Oni su klasično poljoprivredno domaćinstvo, koje na pravi način koristi potencijale ovog kraja:
Alo/ Aleksandar Đorđević
- Pored stare kuće, koju planiramo da obnovimo, imamo malinjak od 20 ari, višnje, orahe, šljive, jabuke, sve starinske sorte. Sve je to bioproizvodnja. Tata peče i rakiju, a posebno sam ponosna na homoljsku travaricu. Ovo ovde je raj u kojem mi uživamo, ne bavimo se turizmom - kaže Nataša, i dodaje da je njen deda Danilo bio frulaš nekada čuvenog frulaškog orkestra iz Ždrela i da sada u selu nastoje da obnove rad Kulturno-umetničkog društva „Đura Jakšić” koji je vreme svog boravka u Ždrelu iskoristio da bjegove lepote zabeleži u svojoj pesmi „Noć na Gornjaku”.
Kada se tome doda da iznad sela Ždrelo ima jezerce čisto kao suza, bogato ribom i termomineralnom vodom koja kada izbije na površinu ima 40 stepeni, pripada grupi oligomineralnih sulfidnih homeotermi i pomaže u lečenju reumatizma, kožnih bolesti i gastritisa, jasno je zašto je Ždrelo lepo selo, a njegovi žitelji tvrde - najlepše.
Manastiri i zidine Ždrela
Alo/ Aleksandar Đorđević
One koji osim šetnje kroz čistu prirodu vole i šetnju kroz istoriju, u Ždrelu i oko njega čekaju biseri srpskog crkvenog srednjovekovnog graditeljstva - manastiri Svete Trojice, Reškovica, Gornjak i Blagoveštenje, koji je i najneobičniji, jer je prosto ugrađen u stenu, na obali Mlave. Na kamenitom vrhu su i ostaci srednjovekovnog grada Ždrela, po kome je selo i dobilo ime.
Voda lekovita, boja kao sa druge planete! Banja u Srbiji koja izgleda kao Tajland, a mnogi nisu ni čuli za nju
Često volimo da se hvalimo prirodnim lepotama Srbije, mislimo da znamo svaki njen grad, mesto, šumu, brdo, kutak… i tako dok ne krenemo na put
Legenda o nevidljivom stražaru: Ko noću čuva Ravnu Goru?
Duboko u srcu zapadne Srbije, Ravna Gora nije samo istorijsko mesto – to je prostor obavijen tišinom, tajnama i verovanjima koja se prenose s kolena na koleno. Jesen je vreme kada ova šuma šušti drugačije, a narodna predanja o nevidljivom stražaru postaju stvarna onima koji slušaju tišinu između vetrova.
Ova banja je pravi unikat u Srbiji: Priroda kao iz bajke, odmor zagarantovan, a cene jeftine
Prolom banja se nalazi u opštini Kuršumlija
Grnčarska prestonica Balkana – Tajna posebnog ukusa jela iz Zlakuse
Na samo desetak kilometara od Užica, na putu ka Požegi, nalazi se selo Zlakusa – malo mesto koje je postalo svetski poznato po svom grnčarstvu, jedinstvenom zanatu koji se u ovom kraju neguje vekovima. Pored čuvenih posuda, Zlakusa krije i zanimljivu istoriju, legende i manifestacije koje ga izdvajaju na kulturnoj mapi Srbije.
Zidine koje pamte kneginju Milicu i despota Stefana - Tvrđava građena uz pomoć koza
Na obroncima Kopaonika, na visini od preko 920 metara, uzdiže se tvrđava Koznik, jedan od najznačajnijih srednjovekovnih spomenika Rasinskog kraja. Njeni kameni bedemi i kule i danas podsećaju na vreme kneza Lazara, despota Stefana i velikog čelnika Radiča, kada je Koznik bio vojno, političko i duhovno središte.
Komentari(0)