Banoštor se nalazi u severnom Sremu, u Vojvodini, koje pripada opštini Beočin. Nalazi se na severnim padinama Fruške gore, uz obalu Dunava na podunavskom putu koji spaja Petrovaradin sa Ilokom i Vukovarom.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Takođe, naselje je povezano sa bačkim naseljem Begeč, koji se nalazi na susednoj obali Dunava, skelom. Od Novog Sada je udaljeno 28 km.
Printscreen/Youtube/Miroslav Farkaš/Banoštor, skela
Kako je Banoštor dobio ime
Selo Banoštor je dobilo ime po nazivu tvrđave u čijoj je blizini nastalo. Sam naziv je izveden iz termina Ban Monoštra što znači Banov Manastir (jedno vreme je tu bio centar sremske katoličke biskupije), a odnosi se na benediktanski samostan koji je 1150. godine kod tvrđave podigao mađarski palatin sa titulom bana i srpski princ Beluš.
Kako se dolazi do Banoštora možete videti u sledećem videu:
Banoštor odnosno Ban Monoštra ili Banov Manastir je utvrđenje koje je postojalo na prostoru današnjeg istoimenog sremskog sela i čija je tačna lokacija danas nepoznata.
Prethodni nazivi tvrđave i naselja u srednjem veku bili su: Keu monasterium (1198), Cuher monastrium (1232), Ku ecclesia (1247), Kw monasterium (1250), Kew ecclesia (1297), Bani monasterium(1309), Kw (1345), Bani monasterium, Banmonostra (1473), Bonmonostor (1553), Banmonostor (1579), Bonmonostor (1620), Bon Monostor (1638), Banostra (1709), Banostar (1745), Bnostor (1775), Bnoster (1780—1782), Banoshtor (1806—1808), Banoshtor (1829), Banoštor (1897) i Banoštor (1910).
Banoštor je vinsko selo na obroncima Fruške gore, naslonjeno na obalu Dunava. Banoštorci se mogu pohvaliti izvrsnim vinima koja se mogu probati uz izuzetnu i profesionalnu uslugu u vinarijama porodica Šijački, Radošević, Stojković, Silbaški, Urošević, Kačanski i dr. Ovde u vreme berbe možete prisustvovati tradicionalnom gaženju groždja, ali i aktivno učestvovati u tome!
U Banoštoru možete naučiti mnogo toga o starim zanatima, naročito o trukovanju i vezu. O modi pedesetih godina prošlog veka iz Beča i Pariza, koju su „terale“ dame iz Banoštora svedoče hiljade šema iz modnih žurnala u „Majkinoj radionici“, koje je krojačica i trukerka Jovanka Rakić koristila. Tu možete kupiti brojne suvenire nastale u ovoj radionici.
Kako se pravi soda, šta je trukovanje i od čega se pravi „lupani“ ćevap – znaju samo oni koji su bili gosti Banoštora.
I ne samo to! Kako se živelo pre 100 godina, šta je tada uzvikivao dobošar, iz kakvih su modnih časopisa „krale“ mustre mlade gospodjice i kako se tada pravilo vino mogu da vide posetioci ovog sela.
Istorija
Banoštor je jedno od najstarijih sremskih naselja. Pominje se prvi put još u 12. veku. Na mestu današnjeg Banoštora, ili u neposrednoj blizini (ne zna se tačno) postojao je rimski grad Malata Bononija, koji je bio na važnom podunavskom putu, Limesu, koji je išao obalom Dunava od Zemuna preko Novih Banovaca (Burgunac), Surduka (Rittium), Slankamena (Acumicum), Petrovaradina (Cusuma), preko Banoštora sve do Osijeka (Mursia).
Godine 1858. živopisac Petar Kamber je u pravoslavnom hramu u mestu, namolovao 13 svetiteljskih likova. Tada su bili prvi ljudi sela Pavle Milanov knez i Živković opštinski beležnik.
Mesto je 1885. godine pripadalo Erdevičkom izbornom srezu sa svojih 515 duša.
Printscreen/Youtube/Miroslav Farkaš/Banoštor, skela
Komentari(0)