PORED OVE U SVETU POSTOJE JOŠ SAMO DVE Suvača u Kikindi je danas jedini sačuvani mlin na suvi pogon u Srbiji i ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja (VIDEO)
Suvače su najstariji mlinovi ravnice. Za mlevenje žitarica u suvačama je korišćena snaga konja.
Suvača u Kikindi je danas jedini sačuvani mlin na suvi pogon u Srbiji i ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Sagrađena je 1899. godine. 30 zadrugara je celokupnu građu i delove suvače kupio u Padeju. Pre Prvog svetskog rata suvaču je kupio Fabijan Krimer. Sa radom je prestala 1945. godine.
Broj suvača u Kikindi tokom istorije:
1781. - 17
1802. - 32
1847. - 51
1897. - 21
1920. - 4
1945. - 1
Konačni kraj suvača počeo je kada su parni, a kasnije i motorni mlinovi počeli da koriste valjke za meljavu.
Suvače su u Kikindi građene pre vetrenjača. Za razliku od zgrada iste namene (vodenica i vetrenjača) sa pogonom zavisnim od prirodnih uslova (vode i vetra) suvača primenom životinjske snage omogućava slobodan izbor lokacije i nesmetan stalni rad. Suvaču su pokretali najmanje jedan, a najviše pet pari konja. Par konja mogao je da samelje do 100 kg žita za jedan sat. Pored kikindske u svetu postoje još samo dve sačuvane suvače, u mađarskom mestu Sarvaš i u hrvatskom Otoku.
Izgled Suvače
Suvača je kružne osnove, formirane od 14 opekom zidanih stubova koji nose dominantnu krovnu konstrukciju u obliku višestrane piramide u funkciji pogonskog prostora, i dvoslivno pokrivenog, pravougaonog dela podeljenog na mlin i mlinarevu sobu. Bočno uz pravougaoni deo dozidana je pomoćna prostorija, a uz severni zid prostorija sa tremom u njenom produžetku oslonjenim na dva stuba. Mehanizam u kružnoj prostoriji pokreću konji, dok se meljava vrši u mlinskom delu u kojem su smešteni kamenovi i sita na spoju kružne i pravougaone osnove. Raspon velikog kola iznosi oko 15 metara, obim kola je oko 45 metara, a visina u centru piramide je 8,55 metara. Krovna konstrukcija je drvena, prekrivena biber crepom, kao i mlinski prostor i stan mlinara. Mlinski prostor je pravougaone osnove, sa krovom nižim od krova Suvače. Pod je od nabijene zemlje, a zidovi od naboja debljine su 55 cm.
Suvača danas
Do sredine osamdesetih godina dvadesetog veka, u mlinarevom stanu živela je porodica koja je održavala ovaj objekat. Konzervatorski i restauratorski radovi izvršeni su 1990. godine. 2013. godine, objekat je saniran, zamenjen je crep na krovu i osposobljena je mlinareva soba. Kao etno-objekat narodne graditeljske baštine, Suvača je od neprocenjivog značaja za Kikindu i jedno od prepoznatljivih obeležja ovog grada.
Izvor: vikipedija
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ime dobila po tragičnoj sudbini srpske devojke, tu se nalazi i velika svetinja: Planina Jelica proglašena za predeo izuzetnih odlika
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o proglašenju predela izuzetnih odlika “Planina Jelica“ radi očuvanja geološke, biološke, predeone raznovrsnosti, kulturno-istorijskog nasleđa i atraktivnih morfoloških osobenosti.
Ime dobila po tragičnoj sudbini srpske devojke: Ova planina u Srbiji proglašena za predeo izuzetnih odlika
U podnožju planine nalazi se i velika svetinja manastir Stjenik
Zlatna jesen na Tari: 5 staza za najlepše fotografije u prirodi
Dok jesen polako boji prirodu Srbije toplim bojama zlata, crvene i narandžaste, planina Tara postaje jedna od najlepših destinacija za ljubitelje prirode i fotografije.
Ovo je jedna od najlepših i najpovoljnijih banja u Srbiji! Lekovita voda, čista priroda, a smeštaj prava bagatela!
U poslednjih nekoliko godina, banjski turizam u Srbiji doživljava pravi procvat, postajući jedna od najtraženijih destinacija za odmor i rekreaciju
Opasnost na Tari: Mеčka sa tri mečeta viđena kod Perućca – iz Nacionalnog parka upozoravaju građane, evo šta treba da radite ako ih sretnete
Javno preduzeće „Nacionalni park Tara“ izdalo je hitno upozorenje građanima i posetiocima nakon što je u poslednjih mesec dana gotovo svakodnevno viđana mečka sa tri mečeta na širem području priobalja jezera Perućac. Najčešće se pojavljuje na prostoru udaljenom 6 do 8 kilometara od brane, ali su u nekoliko navrata primećeni i na putu od Perućca ka Rastištu.
Komentari(1)
Postoji I u Backom Petrovcu.Donedavna bio u privatnom vlasnistvu,danas kao muzej u dvoristu najstarije kuce.