PORED OVE U SVETU POSTOJE JOŠ SAMO DVE Suvača u Kikindi je danas jedini sačuvani mlin na suvi pogon u Srbiji i ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja (VIDEO)
Suvače su najstariji mlinovi ravnice. Za mlevenje žitarica u suvačama je korišćena snaga konja.
Suvača u Kikindi je danas jedini sačuvani mlin na suvi pogon u Srbiji i ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Sagrađena je 1899. godine. 30 zadrugara je celokupnu građu i delove suvače kupio u Padeju. Pre Prvog svetskog rata suvaču je kupio Fabijan Krimer. Sa radom je prestala 1945. godine.
Broj suvača u Kikindi tokom istorije:
1781. - 17
1802. - 32
1847. - 51
1897. - 21
1920. - 4
1945. - 1
Konačni kraj suvača počeo je kada su parni, a kasnije i motorni mlinovi počeli da koriste valjke za meljavu.
Suvače su u Kikindi građene pre vetrenjača. Za razliku od zgrada iste namene (vodenica i vetrenjača) sa pogonom zavisnim od prirodnih uslova (vode i vetra) suvača primenom životinjske snage omogućava slobodan izbor lokacije i nesmetan stalni rad. Suvaču su pokretali najmanje jedan, a najviše pet pari konja. Par konja mogao je da samelje do 100 kg žita za jedan sat. Pored kikindske u svetu postoje još samo dve sačuvane suvače, u mađarskom mestu Sarvaš i u hrvatskom Otoku.
Izgled Suvače
Suvača je kružne osnove, formirane od 14 opekom zidanih stubova koji nose dominantnu krovnu konstrukciju u obliku višestrane piramide u funkciji pogonskog prostora, i dvoslivno pokrivenog, pravougaonog dela podeljenog na mlin i mlinarevu sobu. Bočno uz pravougaoni deo dozidana je pomoćna prostorija, a uz severni zid prostorija sa tremom u njenom produžetku oslonjenim na dva stuba. Mehanizam u kružnoj prostoriji pokreću konji, dok se meljava vrši u mlinskom delu u kojem su smešteni kamenovi i sita na spoju kružne i pravougaone osnove. Raspon velikog kola iznosi oko 15 metara, obim kola je oko 45 metara, a visina u centru piramide je 8,55 metara. Krovna konstrukcija je drvena, prekrivena biber crepom, kao i mlinski prostor i stan mlinara. Mlinski prostor je pravougaone osnove, sa krovom nižim od krova Suvače. Pod je od nabijene zemlje, a zidovi od naboja debljine su 55 cm.
Suvača danas
Do sredine osamdesetih godina dvadesetog veka, u mlinarevom stanu živela je porodica koja je održavala ovaj objekat. Konzervatorski i restauratorski radovi izvršeni su 1990. godine. 2013. godine, objekat je saniran, zamenjen je crep na krovu i osposobljena je mlinareva soba. Kao etno-objekat narodne graditeljske baštine, Suvača je od neprocenjivog značaja za Kikindu i jedno od prepoznatljivih obeležja ovog grada.
Izvor: vikipedija
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
TAJNA SAMONIKLOG BORA: Čudo prirode staro više od 500 godina dolaze da ga vide čak i iz Amerike!
Sa mesta odakle je samonikao bor, pogled se doseže na prave planinske vrhove, a sa ove lokacije mogu se videti Zlatibor, Tara, Zlatar pa čak i Durmitor.
Kako je planina Devica dobila ime – tihi vidikovac Srbije i mit o nesebičnoj devojci
U srcu Sokobanjskog kraja, planina Devica spaja divlju prirodu i mitske priče. Kanjon Moravice, vrh Čapljinac i vidikovac Oštra čuka samo su uvod u legendu koja planini daje ime.“
Lekovitim blatom u ovoj banji bili opčinjeni i bečki stručnjaci! Ako želite da iskusite blagoredi Banje Rusande, izdvojte 16 evra za noć!
Panonsko more je ostavilo neprocenjivo prirodno bogatstvo oličeno u tlu jezera Rusanda u Banatu. Peloid koji se prikuplja odatle se smatra jedinim od najlekovitijih u Srbiji. Zbog toga je Banja Rusanda, pozicionirala nadomak istoimenog jezera, popularna još od davnina, a njen značaj su prepoznali još bečki stručnjaci. Danas je posećuju brojni turisti, ali i ljudi koji tragaju za adekvatnom terapijom. Noćenje za dvoje ovde košta već od 16 evra.
Pećina Risovača: Tragovi ljudi i životinja iz ledenog doba
U Risovači su ljudi živeli pre oko 40.000 godina. Tu su pronađeni alati od kamena i kosti, ali i kosti pećinskog medveda, mamuta i drugih životinja iz ledenog doba. Danas je pećina pretvorena u muzej koji posetioce vodi u najdavniju prošlost.
Caričin grad: Justinijanov dar carici Teodori i Balkanu
Na južnim padinama Radan planine, nadomak Lebana, leže ruševine jednog od najlepših ranovizantijskih gradova na Balkanu – Justinijane Prime, u narodu poznatije kao Caričin grad.
Komentari(1)
Postoji I u Backom Petrovcu.Donedavna bio u privatnom vlasnistvu,danas kao muzej u dvoristu najstarije kuce.