Pre 5000 godina u vinčanskoj civilizaciji, na teritoriji današnje Srbije, prvi put u istoriji, čovek je topio metal.
Kada zamislimo pračoveka s kraja kamenog doba, obično ne pomišljamo da je to bio čovek koji je umeo da pronađe i obradi metal i napravi od njega sebi oruđa, posuđe, ukrase, nakit… Međutim, praistorijski kovač sa prostora današnje Srbije, znao je za tajnu pretvaranja zelene rude bakra u sjajni bakarni metal.
Na londonskom Institutu za arheologiju stavljeno je pod mikropskop 5 g zgure iskopane u Belovodama kod Petrovca na Mlavi. Taj grumen, nasto pri proizvodnji metala u visokim pećima, bio je dovoljan razlog da se poveruje da je vinčanska civilizacija znala da obradi metal.
Posebno jer se ispod njenog grumena nalazio bakar iz praistorije. Do sada je svetska arheologija smatrala da je metal prvi put obrađivan samo jednom u Starom Svetu, i to na Bliskom Istoku.
Publikovani članak o ovom nalazu već dve godine od objavljinja nalazi se na listi deset najpopularnijih na sajtu “Science Direct“.
Napredna Vinčanska kultura stara je više od sedam hiljada godina, a centar te civilizacije- prtaistorijska metropola, nalazila se upravo na mestu današnjeg arheološkog nalazišta kod Vinče.
Smatra se da je ona bila centar civilizacije koja je trajala hiljadu godina i prostirala se širom današnje Bosne, Srbije, Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Severne Makedonije i Grčke.
Centar za preradu metala Vinčanaca je bio u Belovodama kod Petrovca na Mlavi. Bakar su iz tog naselja Vinčanci prenosili Dunavom do Crnog Mora, i prema jugu ka Pločniku kod Prokuplja, još jednom velikom centru vinčanske kulture.
Prastari kovači su topili metal na 200 stepeni i onda ga naizmenično kovali i grejali dok ne bi postigli željeni oblik. Naučnici koji istražuju ovo pitanje smatraju da su oni čak imali i svoje radionice u kojima su izrađivali alatke.
Arheolozi smatraju da je moćna vinčanska civilizacija nestala upravo zbog toga što su njene stanovnike, nevešte u ratovanju, uništili drugi narodi onda kada se pojavio bakar i oružje pravljeno od njega.
Za sada se ne može sa sigurnošću tvrditi da je teritorija Srbije kolevka svetske metalurgije, ali dokazi ne isključuju mogućnost da se metal obrađivao nezavisno u nekoliko udaljenih centara na svetu.
Srbija ima najstarije metalurške nalaze na prostoru zapadne Evroazije i zbog toga se sigurno može smatrati kolevkom metalurgije za ovaj deo sveta.
Arheološko nalazište Vinča na mapi:
Komentari (0)