• Dečije svetilište ili crkva nastalo je iz potrebe u davna vremena, pre skoro tri veka, jer su nam deca umirala od nepoznate bolesti, predpostavljamo da je reč o koleri. Odmah po rođenju ili kao veoma mala deca su umirala, pretila je opasnost da se selo zatre. Međutim, desetina dece koja se igrala, čuvajući stoku, na ovom potesu ostajala je u životu i to je privuklo meštane. Oni su se igrali prolazeći kroz rupu u zemlji i gravili sa pepelom od vatre. Od tada su meštani prihvatili taj običaj i za Vavedenje dolaze do izvora, a za zaštitnicu su izabrali  Presvetu Bogorodicu, kaže meštanin Tomislav Jovanović - Mata (82), On je početkom 21 veka sa meštanima obnovio ovo jedinstveno dečije svetilište. Zatim su meštani počeli da ponovo da dovode decu.

  •  
  • To nam je bio znak da moramo da obnovimo i crkveni hram u selu. Celo selo dalo je priloge, crkva je praktično izgrađena, treba da se oslika. Hram je posvećen Vavedenje Presvete Bogorodice Marije, priča predsenik organizacionog odbora ovogodišnjeg obležavanja dečije slave.

  • Po rečima sveštenika Srđana Kandića reč je o jedinstvenom svetilištu u pravoslavnom svetu u koje posvećeno zdravlju dece, kao i običaju koji se nigde na taj način ne upražnjava. Posle drugog svetskog rata taj običaj je potisnut, a svetilište zaraslo i opustelo, retki međutim zadržali verovanje i redovno posećivali.

  • Celo selo učestvuje u obeležavanju dečije slave. Svi meštani se okupi i dovedeu malu decu. Na sreću ne pamtimo da smo imali neku težu bolest kod dece, a kamoli smrt. Bilo je i ratova, svi su se živi vratili. Smrtnost  kod dece u Glavincima ne pamte ni najstariji meštani, a pričaju da se njihovi stari nisu sećali takvih tragičnih događaja, pričaju meštani.

    Po tradiciji deca su dobila paketiće sa slatkišima, dok su se stariji grejali uz kuvanu rakiju.

    (centralmedia)