Ni nacisti ni Turci mu nisu ništa mogli! Manastir gde Srbi čuvaju mošti 3 svetitelja, a izvor Svete vode još teče
U određenim istorijskim periodima je manastir Radovašnica bio pljačkan, paljen i rušen, ali je opstao do današnjih dana
Kada se krene prema planini Cer iz pravca Šapca, nakon nešto više od 20 kilometara nailazi se na Svetinju, za koju se veruje da je zadužbina srpskog kralja Dragutina Nemanjića.
U određenim istorijskim periodima je manastir Radovašnica bio pljačkan, paljen i rušen, ali je opstao do današnjih dana.
Postoji predanje o tome da je u vreme turske vladavine tim područjem bratstvo ovog manastira imalo vrlo značajne povlastice. I upravo njih su monasi Radovašnice iskoristili na najbolji mogući način.
Pored toga što su pomogli u osnivanju drugih Svetinja, oni su bili ljubazni domaćini i monasima iz drugih manastira. Takođe su osnovali i školu, te se bavili prepisivačkom delatnošću, što je dovelo do očuvanja mnogih bogoslužbenih knjiga.
Dolazak monaha iz Hopova
Iako je bilo i drugih značajnih događaja tokom duge istorije manastira Radovašnica, jedan događaj iz druge polovine 17. veka se posebno ističe.
U to doba su monasi manastira Hopovo pristigli u Radovašnicu. Jedna od relikvija koju su tom prilikom doneli su i mošti Teodora Tirona, svetog velikomučenika. Danas se među relikvijama manastira Radovašnice nalazi i deo rebra ovog svetitelja.
Zanimljivo je pomenuti da su hopovski monasi imali i poslušanje u tom periodu, koje se odnosilo na sokolove. Tačnije, njihova obaveza u toku boravka u ovom manastiru bila je ne samo da vode računa o gnezdima tih ptica, nego i da mlade ptice pronalaze, kako bi ih dali turskim snagama, koje su ih kasnije pripremale za lov. Od perja sokolova su monasi iz manastira Hopovo izrađivali i ordenje.
Stradanja manastira Radovašnice
Gotovo dve decenije je u ovom manastiru funkcionisala i škola, koja je osnovana 1854. godine. Prethodno su monasi Radovašnice, po povratku iz seobe, koju je predvodio srpski patrijarh Arsenije Čarnojević, naišli na opustošen manastir. I ne samo da je bio zapaljen, nego i opljačkan.
Malo po malo počeli su da obnavljaju Svetinju, da bi u njoj funkcionisala bolnica za vreme trajanja Prvog srpskog ustanka.
Tokom Velikog rata je manastir Radovašnica ostao bez zvona. U to doba su u nepsorednoj okolini manastira vođene značajnije borbe. Ipak, tokom minulog veka, manastir ponovo dobija zvona kao dar. Poznato je i da je kralj Aleksandar bio darodavac drugog, većeg zvona, dok su vernici prvo zvono poklonnili manastiru 1925. godine.
Nažalost, ni tokom Drugog svetskog rata manastir Radovašnica nije pošteđen. Po naredbi nemačkog generala, čije je prezime bilo Hinghof, ova Svetinja je ne samo opljačkana, nego i zapaljena. Uz sve to je glavna crkva Radovašnice minirana i potpuno uništena.
Da bi dobili privilegije, monasi ovog srpskog manastira brinuli su o sokolovima
Na mestu na kome se ta crkva nalazila je najpre podignuta omanja kapela, a kasnije i nova crkva 1988. godine. Prvobitni manastir posvećen je Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, dok je nova crkva posvećena prazniku Pokrova Presvete Bogorodice. Interesantno je pomenuti da se izvor Svete vode i dan danas nalazi ispod temelja te Svetinje.
Osim već pomenutog dela rebra svetog velikomučenika Teodora Tirona, u riznici manastira Radovašnice čuvaju se i čestice dvojice velikih svetaca i to svetog velikomučenka Georgija i svetog Nikole. Osim toga, manastirska riznica, pored ostalih relikvija čuva i ikonu koju je na dar Radovašnica dobila od bratstva manastira Hilandar i na kojoj je prikazana Bogorodica Trojeručica.
RAJ ZA ŽIVCE IZ ANTIČKIH VREMENA Banjsko kupatilo u Bogutovcu kao lek za mnoge bolesti
U Bogutovačkoj banji, poznatijoj kao „raj za živce“, lek je nekada nalazilo na hiljade banjskih gostiju iz bivše Jugoslavije, ali i zemalja sa svih kontinenata.
SELO KAO PRVA PRESTONICA TADAŠNJE SRBIJE Ovo je kuća ispred koje je Miloš Veliki uzviknuo čuvene reči – eto mene, eto vas, rat Turcima
Prema pojedinim istorijskim spisima, Miloš se u Crnuću vratio krajem marta 1815. godine, pa se ovo selo može nazvati prvom, ali privremenom prestonicom Miloševe Srbije, a sada obična seoska kuća, nekada je bila vladarski dvor.
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
ŠUMADIJSKO MORE Ovo jezero u Srbiji je raj za ribolovce i veslače
Svi se pitaju kako će i gde ove godine na letovanje. Međutim, u srcu Srbije nalazi se jezero čiji pejzaži itekako podsećaju na more i to ono najlepše.
NI TAKSISTI NISU DOLAZILI OVDE Meštani ovog skrivenog sela na našoj prelepoj planini nakon nekoliko decenija dočekali prvi asfalt
Nekoliko hiljada ljudi koji žive u Devićima na Goliji decenijama je bilo na velikim mukama.
Komentari(0)