OVA SRPSKA PLANINSKA LEPOTICA IMA 3 JEZERA, 2 REKE I ČAK 6 MANASTIRA: Top izbor za prolećni odmor (FOTO)
Golija je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine – golema
Među vrhovima starovlaških planina jugozapadne Srbije, ponosno izvire Golija.
Neukrotiva lepotica obrasla šumama hrasta, bukve, smrče i jele, jedinstvena je po neverovatnoj prirodi o kojoj se i danas prepričavaju mnogobrojni mitovi i legende. Ipak, njena lepota se ne krije samo u prirodnom, već i bogatom kulturnom blagu koje je okružuje.
Golija je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine – golema. Nalazi se jugozapadno od Ivanjice i severno od Novog Pazara, i pripada unutrašnjoj zoni Dinarskog planinskog sistema. U obliku potkovice, Golija se prostire u dužini od 32 km između Ibra, Moravice, Peštera i Radočela.
Možda vas zanima:
NI TAKSISTI NISU DOLAZILI OVDE Meštani ovog skrivenog sela na našoj prelepoj planini nakon nekoliko decenija dočekali prvi asfalt
Nekoliko hiljada ljudi koji žive u Devićima na Goliji decenijama je bilo na velikim mukama.
Selo bez signala i bez puta: Kako izgleda život u Gornjoj Rečici ispod Golije
U ovom zaboravljenom selu u Srbiji, nema prodavnice, ni telefona, ni betona – ali ima tišine, vatre i ljudi koji pamte
Možda vas zanima:
NI TAKSISTI NISU DOLAZILI OVDE Meštani ovog skrivenog sela na našoj prelepoj planini nakon nekoliko decenija dočekali prvi asfalt
Nekoliko hiljada ljudi koji žive u Devićima na Goliji decenijama je bilo na velikim mukama.
Selo bez signala i bez puta: Kako izgleda život u Gornjoj Rečici ispod Golije
U ovom zaboravljenom selu u Srbiji, nema prodavnice, ni telefona, ni betona – ali ima tišine, vatre i ljudi koji pamte
Možda vas zanima:
NI TAKSISTI NISU DOLAZILI OVDE Meštani ovog skrivenog sela na našoj prelepoj planini nakon nekoliko decenija dočekali prvi asfalt
Nekoliko hiljada ljudi koji žive u Devićima na Goliji decenijama je bilo na velikim mukama.
Selo bez signala i bez puta: Kako izgleda život u Gornjoj Rečici ispod Golije
U ovom zaboravljenom selu u Srbiji, nema prodavnice, ni telefona, ni betona – ali ima tišine, vatre i ljudi koji pamte
Ova planina vekovima je čuvar tradicije, istorije i kulture. Na njenim obroncima rasuti su mnogobrojni spomenici i manastiri koji potiču iz srednjeg veka, a u njenom podnožju nalazi se Rimski most za koji se veruje da potiče iz doba Nemanjića. Manastiri Gradac, Kovilje, Pridvorica, Sopoćani, Studenica i Đurđevi Stupovi, neki su od svetinja koje ovo područje čine znamenitim delom kulturne baštine Srbije.
Ipak, teško je izdvojiti jedno obeležje ovog Parka prirode i Rezervata biosfere. Pored bujnih šuma čija stabla neretko dostižu visinu i do 40 metara, Golija je poznata i po mnogobrojnim izvorištima čiste i zdrave vode. Najpoznatija su Moravica i Studenica, koja se smatraju jednim od simbola ove planine, a ne treba zanemariti i tri jezera okružena nestvarnom prirodom – Tičar, Nebeska suza i Košaninovo jezero.
Livade koje ih poput gustog prekrivača obavijaju, obiluju raznovrsnim biljnim vrstama. Preko 117 vrsta algi, 40 vrsta mahovina, 7 vrsta lišajeva i 75 vrsta gljiva našle su svoj dom u zelenilu Golije. Poseban značaj ima carstvo planinskog javora koji je preživelo ledeno doba, i koje upravo ovde gradi najlepše i najočuvanije lišćarske šume. Na planini se može pronaći i preko 100 vrsta lekovitog bilja.
Vlada Republike Srbije je 2001. godine, donela Uredbu kojom se područje planine Golija stavlja pod zaštitu kao „Park prirode Golija“ i svrstava u 1. kategoriju zaštite kao prirodno dobro izuzetnog značaja. Iste godine definisan je i rezervat biosfere pod imenom Golija-Studenica sa međunarodno priznatim statusom u okviru Uneskovog programa MAB.
Pored bogatog biljnog, Golija se može pohvaliti i veoma raznovrsnim životinjskim svetom. Vukovi, lisice, divlje svinje, medvedi, jeleni i zečevi, stanovnici su njenih gustih šuma, a zbog prisustva 95 vrsta ptica smatra se i veoma važnim planinskim ornitološkim centrom.
Zanimljive su i mnogobrojne zaštićene vrste poput lasice, veverice, močvarne rovke i vuka.
Pogled sa najviših vrhova Jankovog kamena i Crnog vrha pruža se, takoreći, do pola Srbije. Fascinantan je doživljaj savladati strme i neukrotive obronke Golije, i uživati u vidikovcu koji se retko viđa. Ipak, ne kažu uzalud meštani: “Ne zna Golija šta je delija”.
Guste šume, oštra klima i ogromna prostranstva čine ovu planinu teško prohodnom, pa se i planinari ovde retko mogu sresti.
Ukoliko niste ljubitelj avantura i planinarenja, preporučujemo vam da uživate u šetnji prelepom prirodom, obilasku mnogobrojnih znamenitosti, istraživanju skrivenih izvora i čistom planinskom vazduhu.
Kako stići do planine Golija?
Golija je od Beograda udaljena oko 230 km, od Ivanjice 40 km i od Novog Pazara 32 km.
Do parka prirode i rezervata biosfere stiže se Ibarskom magistralom, gde se kod Požege put odvaja za Ivanjicu. U Ivanjici se nalaze putokazi za Goliju, koje je nemoguće promašiti. Put dalje vodi do mesta Golijska reka, što je polazna tačka za uspon na najviši vrh, Jankov kamen.
Kada ste već ovde, ne propustite:
da obiđete manastire Sopoćani, Studenica i Đurđevi Stupovi. Pored vanvremenske lepote, ove svetinje čuvaju i neke od najlepših i najstarijih freski srpskog slikarstva;
da prošetate srpskim “mini Istanbulom” odnosno Novim Pazarom. Neobičan spoj istoka i zapada, burna istorija i mnoštvo malih zanatskih radnji, zasigurno će “zagolicati” vašu maštu;
da uživate u nezagađenom vazduhu jedne od vazdušnih banja Srbije – Ivanjice. U blizini ovog mesta nalaze se brojne prirodne i kulturne atrakcije, od kojih ne smete popustiti da obiđete Hadži-Prodanovu pećinu.
Legenda o nevidljivom stražaru: Ko noću čuva Ravnu Goru?
Duboko u srcu zapadne Srbije, Ravna Gora nije samo istorijsko mesto – to je prostor obavijen tišinom, tajnama i verovanjima koja se prenose s kolena na koleno. Jesen je vreme kada ova šuma šušti drugačije, a narodna predanja o nevidljivom stražaru postaju stvarna onima koji slušaju tišinu između vetrova.
Ova banja je pravi unikat u Srbiji: Priroda kao iz bajke, odmor zagarantovan, a cene jeftine
Prolom banja se nalazi u opštini Kuršumlija
Grnčarska prestonica Balkana – Tajna posebnog ukusa jela iz Zlakuse
Na samo desetak kilometara od Užica, na putu ka Požegi, nalazi se selo Zlakusa – malo mesto koje je postalo svetski poznato po svom grnčarstvu, jedinstvenom zanatu koji se u ovom kraju neguje vekovima. Pored čuvenih posuda, Zlakusa krije i zanimljivu istoriju, legende i manifestacije koje ga izdvajaju na kulturnoj mapi Srbije.
Zidine koje pamte kneginju Milicu i despota Stefana - Tvrđava građena uz pomoć koza
Na obroncima Kopaonika, na visini od preko 920 metara, uzdiže se tvrđava Koznik, jedan od najznačajnijih srednjovekovnih spomenika Rasinskog kraja. Njeni kameni bedemi i kule i danas podsećaju na vreme kneza Lazara, despota Stefana i velikog čelnika Radiča, kada je Koznik bio vojno, političko i duhovno središte.
Planinarske staze i ribolovačke priče na Garaškom jezeru - Najlepša vodena oaza u srcu Šumadije
Garaško jezero se nalazi oko 12 kilometara od Aranđelovca, u podnožju planine Bukulje. Nastalo je 1976. godine pregrađivanjem reke Bukulje, prvenstveno da bi se obezbedila pijaća voda za Aranđelovac i okolna mesta. Vremenom je postalo i omiljeno izletište i ribolovački raj.
Komentari(0)