Gastronomija, priroda i konji – autentični doživljaj u srcu srpskog vinogorja
U zelenim prostranstvima Župe, kraj Aleksandrovca, vinogradi nisu samo pejzaž, već način života. I dok većina posetilaca dolazi na vinske ture kolima, sve više ljudi otkriva jedan poseban način da dožive ovu regiju – jahanjem konja kroz vinograde, sa pogledom na planinu Goč i ukusom tamjanike u ustima.
Turizam na srpski način – na sedlu i sa osmehom
Porodice iz sela Gornje Zleginje, Vitkovo i Venčac pokrenule su male jahačke ture koje vode kroz vinograde i šumske staze, uz mogućnost degustacije vina na seoskim imanjima. Najčešće se koristi lipicaner, rasa poznata po eleganciji, mirnom temperamentu i lakoći kretanja.
Ture su prilagođene početnicima i traju između 1 i 3 sata. Uz stručne vodiče, učesnici dobijaju opremu, uvodnu obuku i kratko upoznavanje sa konjima. A zatim – pravo u vinograde.
Mirisi zemlje, konja i vina
Dok jahači prolaze između redova vinove loze, domaćin objašnjava razliku između prokupca i tamjanike, pokazuje kako se bere i kako se prepoznaje kvalitetna loza. Često se tura završava na improvizovanom stolu između vinograda, uz čašu vina i tanjir sa domaćim sirom, pečenom paprikom i projom.
– Kad si na konju, vidiš vinograd drugačije. Ne žuriš, dišeš. I vino ti drugačije legne, kaže jedan od vodiča iz Venčaca.
Za koga je ova tura?
Idealno za parove, porodice, ljubitelje prirode i ljude koji žele da iskuse sporiji, dublji doživljaj Srbije. Nije potrebno predznanje o jahanju – ture su lagane i bezbedne, sa stalnim prisustvom vodiča.
Kako rezervisati i doći?
Ture se najavljuju unapred, preko lokalnih turističkih organizacija ili direktnim kontaktom s domaćinstvima. Aleksandrovac je udaljen oko 50 km od Kruševca, a do sela se dolazi lokalnim putevima kroz vinoravne doline.
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
SRPSKA ATINA U SENCI: Ovaj grad krije tajnu najstarije apoteke i bio je veći kulturni centar od Novog Sada
Nekada davno, pre nego što je Novi Sad postao epicentar kulture u Vojvodini, postojala je "Srpska Atina" u senci. Otkrivamo zašto su Sremski Karlovci, mali grad na Dunavu, istorijski bili veće središte srpskog duha i kako su čuvali najstariju apoteku na Balkanu.
MESTO GDE SE REKA GUBI I POЈAVLЈUЈE: Otkrijte klisuru u Srbiji gde reka teče samo 365 metara!
Jeste li ikada čuli za reku koja je toliko kratka da ima samo 365 metara – "reka Godina"? Istražujemo jedinstveni geografski fenomen u zapadnoj Srbiji, kod Perućca, gde snažan izvor izbija iz planine i nakon kratkog, ali burnog toka, nestaje u Drini. Ovo je reka Vrelo, pravo čudo prirode.
Velika svetinja do koje se teško stiže u Srbiji: "Manastir rušen i spaljivan, ali se dizao kao feniks iz pepela"
U kanjonu reke Uvac, nalazi se svetinja za koju malo ko zna. Priča se da je manastir Uvac zadužbina Nemanjica, a meštani napominju da je od velikog značaja za Srbe.
Komentari(0)