Skriveno u srcu Šumadije, postoji jezero koje u zavisnosti od doba godine, količine padavina i položaja sunca menja boju. Ponekad je tirkizno plavo, nekad zeleno, a u određenim uslovima poprima čak i srebrnkastu nijansu. Kako nastaje ovaj fenomen i da li je ovo čudo prirode ili naučno objašnjiva pojava?
Srbija je poznata po svojim prirodnim lepotama, ali jedno jezero u Šumadiji izdvaja se po neobičnom fenomenu – ono menja boju u zavisnosti od godišnjeg doba, vremena i svetlosti. Dok leti blista u nijansama svetloplave i zelene, zimi poprima tamnije tonove, a u retkim prilikama sija srebrnkastim sjajem. Naučnici imaju svoja objašnjenja, ali meštani veruju da se u njemu krije nešto više od hemijskih procesa. Gde se nalazi ovo misteriozno jezero i šta ga čini toliko posebnim?
Skriveni dragulj Šumadije – gde se nalazi ovo jezero?
Jezero se nalazi na granici Šumadijskog i Pomoravskog okruga, nedaleko od Topole. Iako nije veliko, njegova neobična sposobnost da menja boju privukla je pažnju ne samo lokalnog stanovništva, već i istraživača i fotografa koji žele da zabeleže ovaj jedinstveni prizor.
Možda vas zanima:
Panorame koje oduzimaju dah – otkrijte Zaovinsko jezero, dom Pančićeve omorike
Na visoravnima Tare, okruženo gustim četinarima i mirisom planinskog vazduha, prostire se Zaovinsko jezero – biser koji svojom lepotom i smirajem osvaja svakog posetioca.
Vlasinsko jezero-Plava oaza između Čemernika, Vardenika i Gramade
Na visini od 1.213 metara, okruženo vrhovima Čemernika, Vardenika i Gramade, ovo jezero krije retku prirodnu pojavu i priču o ljudskom poduhvatu.
Možda vas zanima:
Panorame koje oduzimaju dah – otkrijte Zaovinsko jezero, dom Pančićeve omorike
Na visoravnima Tare, okruženo gustim četinarima i mirisom planinskog vazduha, prostire se Zaovinsko jezero – biser koji svojom lepotom i smirajem osvaja svakog posetioca.
Vlasinsko jezero-Plava oaza između Čemernika, Vardenika i Gramade
Na visini od 1.213 metara, okruženo vrhovima Čemernika, Vardenika i Gramade, ovo jezero krije retku prirodnu pojavu i priču o ljudskom poduhvatu.
Možda vas zanima:
Panorame koje oduzimaju dah – otkrijte Zaovinsko jezero, dom Pančićeve omorike
Na visoravnima Tare, okruženo gustim četinarima i mirisom planinskog vazduha, prostire se Zaovinsko jezero – biser koji svojom lepotom i smirajem osvaja svakog posetioca.
Vlasinsko jezero-Plava oaza između Čemernika, Vardenika i Gramade
Na visini od 1.213 metara, okruženo vrhovima Čemernika, Vardenika i Gramade, ovo jezero krije retku prirodnu pojavu i priču o ljudskom poduhvatu.
Nije lako pronaći ga, jer se do njega stiže uskim seoskim putevima, a poslednjih nekoliko kilometara potrebno je prepešačiti kroz šumu. Oni koji dođu, međutim, ostaju očarani prizorom koji ih dočeka – voda blista u neverovatnim bojama koje se menjaju dok stojite pored nje.
Zašto ovo jezero menja boju? Naučna objašnjenja
Stručnjaci kažu da ovaj fenomen nije magija, već rezultat specifične kombinacije sastava vode, refleksije svetlosti i prisustva algi koje rastu na dnu jezera.
Nekoliko faktora utiče na promenu boje:
- Mineralni sastav vode – jezero je bogato rastvorenim mineralima, posebno kalcijum karbonatom, koji reflektuje svetlost na specifičan način.
- Prisutnost algi – određene vrste algi menjaju boju u zavisnosti od temperature i količine sunčeve svetlosti.
- Ugao sunčeve svetlosti – u različitim delovima dana, sunčevi zraci padaju pod drugačijim uglom, zbog čega jezero može izgledati svetlije ili tamnije.
- Vremenski uslovi – nakon kiše, kada se voda pomeša sa česticama iz zemljišta, boja može postati zelenija ili mutnija.
- Narodna verovanja – jezero koje odražava raspoloženje prirode
Lokalni stanovnici veruju da je ovo jezero „živo“ i da menja boju u zavisnosti od toga kakva će godina biti. Kažu da ako je pretežno svetloplavo tokom proleća i leta, godina će biti rodna i bogata, ali ako poprimi tamnije nijanse, može se očekivati suša ili loše vremenske prilike.
Jedna od legendi kaže da je u ovom jezeru nekada davno potonula crkva, i da njena duhovna energija utiče na boje koje vidimo danas. Druga priča govori o tome da se boje menjaju u skladu sa emocijama onih koji dođu do jezera – ako ste srećni, ono će biti svetlo i veselo, a ako ste tužni, postaće tamnije i ozbiljnije.
Najbolje vreme za posetu – kada uhvatiti najlepše nijanse?
Ako želite da vidite najživopisnije boje, najbolje je da posetite jezero u proleće ili leto, kada je sunce visoko i refleksija najjača. Tokom jesenjih meseci, voda postaje tamnija zbog lišća koje opada sa drveća i utiče na boju vode.
Najlepši prizor možete uhvatiti ujutru, kada jezero poprima smaragdno zelenu nijansu, ili predveče, kada sunčevi zraci daju vodi srebrnkast sjaj.
Da li je ovo najneobičnije jezero u Srbiji?
Bez obzira da li verujete u naučna objašnjenja ili ste skloniji narodnim verovanjima, jedno je sigurno – ovo jezero je pravo prirodno čudo koje vredi posetiti. Njegova sposobnost da menja boju jedan je od najfascinantnijih fenomena u Srbiji i predstavlja neotkrivenu turističku atrakciju za one koji žele da vide nešto jedinstveno.
Ako volite prirodu i misterije, možda je upravo ovo jezero sledeće mesto koje biste trebali dodati na svoju listu avantura.
Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.
Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
U Srbiji postoji 7 vazdušnih banja: Visok nivo jona i ozona, posebno su dobre za ove bolesti! (FOTO)
Na osnovu procene Balneoklimatološkog instituta Srbije, na teritoriji naše zemlje postoji ukupno sedam vazdušnih banja
Od orlova do vinograda – čari Sićevačke klisure
Na samo dvadesetak kilometara istočno od Niša, između planina Suve planine i Svrljiških planina, prostire se jedan od najdramatičnijih kanjona u Srbiji – Sićevačka klisura. Duga oko 17 kilometara, ova prirodna kapija ka Pirotu vekovima je bila i put i prepreka, mesto susreta civilizacija i prirodne divljine.
Komentari(0)