VIKENDAŠI SE POMAMILI NA OVO SELO U SRBIJI: Za tri godine se izgradile i obnovile čak 34 kuće, gastarbajteri ga posebno obožavaju
Selo Kaćevo kod Prijepolja smešteno u živopisnoj prirodi na pola puta ka Sjenici živnulo je tokom nekoliko poslednjih godina.
Veliki broj ljudi tu je izgradilo vikendice, stoga su miris tek upaljenog roštilja, pravi mali sajam automobila raznih registarskih oznaka prava „vikend razglednica“ Kaćeva. Drugačije je sredinom sedmice, zimi pogotovo, ali kuće i vikendice su tu, nigde one neće sa mesta na koje su ih „posadili“ relativno mladi vlasnici.
- Da ne nagađamo, nego brojem i slovima: u poslednje tri godine 34 novoizgrađene ili obnovljene stare kuće, ulepšale su Kaćevo i ovaj deo opštine. Ima još, makar desetak, zainteresovanih za slične radove. Prednjače Bećirovići, Jonovići, Bukvići, Hamzići, Mušanovići… gotovo da nema familije, a da neko nije zakopao temelj ili, makar, to planira uskoro. E, sad, druga je priča kad govorimo o obnavljanju imanja, ali i tu se stvari pokreću sa mrtve tačke - kaže predsednik Mesne zajednice Hajrudin Hamzić.
Kaćevo koje meštani pamte sa početka ovog milenijuma, danas gotovo da se ne prepoznaje. Istina, po brojnosti stalnih meštana i živosti u selu kakva je bila sredinom prošlog veka vidi se da su ovo neka sasvim druga vremena. Ali, bar vikendima i u letnjem periodu da čovek ne poveruje statistici koja je na poslednjem popisu registrovala tek 42 stalno naseljena stanovnika.
Možda vas zanima:
Konačno - nakon nekoliko decenija čekanja: Dom kulture u Prijepolju dobija novi krov, investicija vredna preko 12 miliona dinara
Ministar kulture Nikola Selaković i predsednik opštine Prijepolje Drago Popadić su potpisali ugovor o realizaciji projekata obnove krovnog pokrivača Doma kulture, ključne kulturne ustanove u ovoj opštini. Takođe, Selaković je potpisao i dva ugovora sa direktorom Muzeja Zvonkom Mandićem za dva dodatna projekta – zamenu krova na Jusufagića kući i nastavak arheoloških iskopavanja u porti manastira Pustinja.
Reka Grabovica kod Prijepolja: Jedina reka u Srbiji koja izvire i uliva se u istu reku
U jugozapadnoj Srbiji, između Prijepolja i Brodareva, nalazi se reka Grabovica – hidrološki fenomen koji je jedinstven u Srbiji. Grabovica i izvire i uliva se u reku Lim, stvarajući prirodni tok koji izgleda kao da pravi pun krug.
Možda vas zanima:
Konačno - nakon nekoliko decenija čekanja: Dom kulture u Prijepolju dobija novi krov, investicija vredna preko 12 miliona dinara
Ministar kulture Nikola Selaković i predsednik opštine Prijepolje Drago Popadić su potpisali ugovor o realizaciji projekata obnove krovnog pokrivača Doma kulture, ključne kulturne ustanove u ovoj opštini. Takođe, Selaković je potpisao i dva ugovora sa direktorom Muzeja Zvonkom Mandićem za dva dodatna projekta – zamenu krova na Jusufagića kući i nastavak arheoloških iskopavanja u porti manastira Pustinja.
Reka Grabovica kod Prijepolja: Jedina reka u Srbiji koja izvire i uliva se u istu reku
U jugozapadnoj Srbiji, između Prijepolja i Brodareva, nalazi se reka Grabovica – hidrološki fenomen koji je jedinstven u Srbiji. Grabovica i izvire i uliva se u reku Lim, stvarajući prirodni tok koji izgleda kao da pravi pun krug.
Možda vas zanima:
Konačno - nakon nekoliko decenija čekanja: Dom kulture u Prijepolju dobija novi krov, investicija vredna preko 12 miliona dinara
Ministar kulture Nikola Selaković i predsednik opštine Prijepolje Drago Popadić su potpisali ugovor o realizaciji projekata obnove krovnog pokrivača Doma kulture, ključne kulturne ustanove u ovoj opštini. Takođe, Selaković je potpisao i dva ugovora sa direktorom Muzeja Zvonkom Mandićem za dva dodatna projekta – zamenu krova na Jusufagića kući i nastavak arheoloških iskopavanja u porti manastira Pustinja.
Reka Grabovica kod Prijepolja: Jedina reka u Srbiji koja izvire i uliva se u istu reku
U jugozapadnoj Srbiji, između Prijepolja i Brodareva, nalazi se reka Grabovica – hidrološki fenomen koji je jedinstven u Srbiji. Grabovica i izvire i uliva se u reku Lim, stvarajući prirodni tok koji izgleda kao da pravi pun krug.
- Sredinom prošlog veka četvororazredna škola u Kaćevu je brojala oko stotinu učenika, bilo oko 170 kuća, a odavde se na posao u Prijepolje zimi, prtinom, išlo u kolonama. A onda su došle devedesete: malo zbog ratova, malo zbog standarda, Kaćevo se preselilo u Ivanje i Luke, a ko nije direktno otišao „preko grane“ iz rodnog sela, učinio je to sa „prolaznih adresa“ u pomenutim naseljima. Sada nas ima od Bosne i Hercegovine pa do Amerike i Kanade. Najveći deo pomenutih radova se finansira u „tvrdoj“ valuti, ali ima značajan broj povratnika koji su novac zaradili u Srbiji, tačnije u našoj opštini. Ko kaže da se ne može zaraditi i kod nas - kaže Hamzić.
Predsednik mesne zajednice ističe da je selo živnulo, mada je zimi i dalje gotovo pa prazno. Ali, poboljšana je putna mreža, glavni put se zimi čisti prilično redovno, a ni zime nisu kao što su bile.
- Prošle godine je bilo prohodno gotovo od januara do decembra, a kad bi putevi na nekoliko pravaca u selu bili dovedeni u red, verujem da bi se i broj odžaka koji se dime cele godine značajnije povećao. Istina, većinom su penzioneri na stalnoj adresi u Kaćevu, mi smo najčešći i u voćnjacima i na livadama, ali važno je da se sačuva domaćinstvo, da se ne prekida trag. Kaćevo ima idealnu nadmorsku visinu, između 700 i 1.150 metara, koja omogućava da se gotovo sve poljoprivredne aktivnosti mogu planirati i organizovati - dodaje on.
Hamzić ističe da je okretanje ka malinarstvu desetkovalo fond voćnjaka. Vreme kako donosi tako i odnosi pa je najveći broj malinjaka napušten ili potpuno iskrčen, pa se opet sade čačanske sorte šljive, kaleme se tradicionalne kruške i jabuke ovog podneblja…Sa oko 150.000 struka maline spalo se na najviše četrdesetak hiljada, a taj trend se nastavlja - kaže Hamzić.
- Obnovljena četvororazredna škola ove godine ima četiri đaka. Živnulo je selo i izgradnjom džamije, a putevi i seoski vodovod su nam prioriteti. Na oba sektora ima naznaka da se stanje popravi. U opštini smo dobili uveravanja da će se značajnije ulagati za puteve u selima koja pokazuju nameru da se ponovo popune nekad napuštene kuće i imanja. Vodimo stalne aktivnosti da i Kaćevo bude deo vodovoda koji se radi za Hisardžik. Izvor ima dovoljno kapaciteta, ostaje da se sa komšijama, nadam se, komšijski dogovorimo. Te sve stvari, seoski putevi i voda sa obližnjeg Jadovnika značajno bi ubrzale oživljavanje Kaćeva. Ne kažem da bi se približavali nekim godinama kad je radio lokalni autobus sa dva dnevna polaska, ali pomerili bi se sa dvocifrenog ka trocifrenom broju stalnih stanovnika Kaćeva - uveren je Hajrudin Hamzić, predsednik mesne zajednice.
(RINA)
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.
ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Komentari(0)