PROROČANSTVO TARABIĆA O ČUVENOM ĆIRI "Njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave serbez odmorišta i uživancije"
"Proći će podosta godina pa će se ljudi opet sjetiti gvozdenog puta, te će ispotekare obnoviti ovaj put".
Proročanstva Tarabića iz sela Kremna gotovo da nije moguće pobrojati. Neka su se i ostvarila, a ona koja nisu možda čekaju da se ostvare. Proročanstva Tarabića su u uvijenoj formi, pa je potrebno protumačiti o čemu su mislili. Tako prugu nisu zvali prugom, već je za Tarabiće ona bila „gvozdeni put“.
„Gvozdeni put“ , iz proročanstva Tarabića, prolazio je u blizini njihovog sela na Tari. Jedan deo te deonice danas je poznat kao put čuvenog Ćire. Ali to nije čitava priča.
View this post on Instagram
Pruga koja je povezivala Beograd i Sarajevo puštena je u promet 1925. godine, a njome su vozovi saobraćali do 1974. godine. Najteži deo koji su graditelji morali da savladaju nalazio se na Šarganu. Tu je veliki uspon gotovo onemogućavao postavljanje pruge kojom bi voz mogao da prođe. Problem je rešen izgradnjom čuvene „šarganske osmice“. Rastojanju u obliku džinovske osmice voz dva puta prolazi kroz istu geografsku tačku i time je smanjen uspon koji treba savladati.
View this post on Instagram
Mitar Tarabić je takođe predvideo da će ljudi zaboraviti taj „gvozdeni put“, ali da će „proći podosta godina pa će se ljudi opet sjetiti gvozdenog puta, te će ispotekare obnoviti ovaj put“. Mitar dalje kaže da „njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla,, već ljudi od zabave serbez odmorišta i uživancije“.
Zaista to se i desilo i nakon 24 godine ljudi su se ponovo setili pruge i obnovili je, ali ovog puta za potrebe odmora, rekreacije i uživanja. Naime, deo ove pruge od Šargana do Mokre Gore je otrgnut od zaborava i sada njime ponovo odjekuje klaparanje vagona.
Iz Odeljenje uzanih pruga Požega – Železničkog muzeja Srbije u Požegi dovučeni su vagoni i lokomotiva, pa je „ćira“, kako ga narod prozvao, na delu trase krenuo sa radom godinu dana kasnije, a na čitavoj obnovljenoj dionici od 15,5 kilometara 2003. godine. Osim pruge i veći broj starih lokomotiva i vagona su zaštićeni kao spomenici tehničke kulture (14 eksponata sa statusom kulturnih dobara), što ovaj prostor čini jedinstvenim muzejom na otvorenom i izuzetnom turističkom atrakcijom.
Voz prolazi preko pet mostova i kroz 22 tunela, ukupne dužine 5.445 metara, i staje na četiri železničke stanice: Mokra Gora, Jatare, Golubići, Šargan Vitasi.
Šarganska osmica na karti:
Top 10 mesta koja morate posetiti u Šumadiji
Ako vas put navede ka Šumadiji, evo koja mesta i prirodne lepote jednostavno moraju da se nađu na vašoj listi za posetu.
TAJANSTVENE MOČVARE SRBIJE: Zaboravljena verovanja i legende o skrivenim mestima
U srpskom folkloru močvare su oduvek zauzimale posebno, misteriozno mesto. Nekada smatrane opasnim i začaranim, ove specifične prirodne formacije bile su okružene brojnim verovanjima, pričama i mitovima, koji su se generacijama prenosili s kolena na koleno.
Zbog horor legende o jednoj porodici, manastir u Srbiji nazvan Zaova, a ima i Sisojevac: Ovako su dobili imena
Ako vam kažemo "zaova" ili "pustinja", naravno da ćete prvo pomisliti na familijarnu relaciju odnosno geografski pojam.
„ZMAJEVA PEĆINA“ NA RUDNIKU: Zašto se verovalo da baš ovde obitavaju mitološka bića?
Rudnik, jedna od najstarijih planina u Srbiji, poznata je ne samo po svojoj bogatoj rudarskoj istoriji već i po fascinantnim pričama i legendama. Jedna od najintrigantnijih je svakako legenda o „Zmajevoj pećini“, za koju se verovalo da je dom pravim mitološkim zmajevima.
MUZEJ RAKIJE U ČAČKU: Ima i prepečenicu iz Drugog svetskog rata, a Cane otkriva zašto je srpska šljivovica bolja od viskija FOTO
Srpska šljivovica mogla bi se naći na UNESKO listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a nadaleko je poznato da se najbolja prepečinica, ljuta i mučenica, kako još nazivaju šljivovicu, pravi u Šumadiji.
Komentari(0)