AUTENTIČNA PRIRODA KAMENOG SELA Tradicionalna i jedinstvena arhitektura privlače sve više turista u ovo malo mesto!

 

Glavna karakteristika narodnog graditeljstva su krovovi od kamenih ploča. Projekat fondacije „Arhitekta Aleksandar Radović“, o zaštiti kamenog sela, jedini je iz Srbije i jedan od 10 u Evropi koji će finansirati Evropska unija u okviru projekta „Evropske priče o nasleđu“.

Kamenih krovova i dobrih majstora u Gostuši je sve manje. Sedamdesetpetogodišnji Vasa Vlatković kaže da se poslednjih godina ploče zamenjuju crepom ili se krovovi samo popravljaju.

 

„Dok se mi stariji nešto razumemo da to održavamo, posle sve propada. Samo može postojeći kamen da ostane“, priča Vasa Vlatković iz Gostuše.

Porodica Vidanović, jedna je od retkih koja je kuću u Gostuši, zahvaljujući donaciji Svetske banke obnovila u tradicionalnom stilu.

 

„Moglo je da se napravi skoro nova kuća. Mnogo je teže obnoviti nego izgraditi novu kuću. Ove ploče su sve na leđima iznete da bi se kuća pokrila“, objašnjava meštanin Dragan Vidanović.

Ali obnova se isplati, jer upravo tradicionalna arhitektura i netaknuta priroda, privlače sve više turista u Gostušu.

„Gostiju ima uvek, većina su iz inostranstva. Njih interesuje priroda, da se udalje od interneta i telefona. Interesuje ih dobra hrana i naše gostoprimstvo“, kaže Božana Vidanović.

Stručnjaci kažu da je najveća pretnja očuvanju kamenog sela – crep. Samo u ovom delu Gostuše, umesto kamenih ploča, 15 kuća prilikom rekonstrukcije, pokriveno je crepom.

 

„Situacija je loša zato što zaštita kulturnog i prirodnog nasleđa je nešto što ne treba da bude samo na papiru i samo formalno, već mora da sadrži programe i projekte koji se vraćaju zajednici i ljudima koji žive u objektima koji su zaštićeni i koji će njih održavati“, naglasila je Elena Vasić, upraviteljka fondacije „Arhitekta Aleksandar Radović“.

U selu koje ima svega šezdesetak stanovnika postoji 250 jedinstvenih objekata narodnog graditeljstva, koji se moraju sačuvati za buduće generacije.

Selo Gostuša na mapi:

Komentari(0)

prethodna vest

MISTERIJA NA JELICI TRAJE VEKOVIMA Da li srpska planina nosi ime po prelepoj Gružanki ili Svetom Iliji?

Turizam

11:00

13 decembar, 2022

sledeća vest

CENE U HOTELIMA I KAFIĆIMA SKOČILE, ALI IZGLEDA DA TO NIKOME NE SMETA, NAPROTIV Na Zlatiboru tokom praznika boravilo čak 100.000 ljudi

Turizam

21:00

6 januar, 2023