ZAOSTAVŠTINA DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA Nakon posete manastira u Moskvi monahinje su došle na izvanrednu ideju
Poslednjih nekoliko godina broj posetilaca ovog manastira je u rastu. Razlog za to je posebna delatnost kojom se bave monahinje.
Na nekoliko kilometara od Gruže u selu Čestin nalazi se manastir Kamenac. Manastir datira sa prelaza 14. u 15. vek, a njegovo osnivanje se vezuje za despota Stefana Lazarevića. Po jednom predanju sa brda iznad manastira prevožen je kamen za izgradnju Kalenića. Radnici su da bi olakšali teret stalno u prolazu kod Čestina ostvljali po koji deo tovara. Videvši gomilu kamenja Stefan Lazarević je naredio da se i tu napravi jedne svetinja.
Prema drugoj priči kamen za izgradnju Kalenića je dovlačen iz majdana zvani Borački krš kod sela Borač. Jedan od radnika je u prolazu ostavljao po koj kamen da bi sebi sagradio zadužbinu. Po ovim legendama manastir je dobio ime- Kamenac.
Poslednjih nekoliko godina broj posetilaca ovog manastira je u rastu. Razlog za to je posebna delatnost kojom se bave monahinje. One su počele da se bave proizvodnjom lekovitih melema, čajeva i tinktura. Danas imaju preko 30 ovakvih proizvoda, a česte su i kombinacije jednog melema sa odgovarajućom tinkturom.
Printscreen youtube
Pravljenjem lekovitih preparata monahinje su počele da se bave nakon posete manastiru u Moskvi gde se nalaze mošti Svete Matron. U njemu su tražile blagoslov moleći se na moštima velike čudotvorke. Na poklon su dobile po buket hrizantema na poklon, a i nešto lekovitog bilja, što im je dala ideju za pravljenje lekovitih preparata.
U manastirskoj prodavnici može se naći i kupinovo vino, ali i rakije na bazi šljive. Poseban deo proizvodnje odvojen je i za domaće sapune i šampone, a zbog sve većeg interosvanja uvećao se i broj lekovitih proizvoda koji se isključivo pripremaju na biljnoj bazi bez veštačkih supstnaci.
Printscreen youtube
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Ljubavno zaveštanje kralja Uroša: Ovo je jedno od najromantičnijih srpskih predanja koje malo ko zna
Tvrđava Maglič je najprepoznatljivije obeležje doline reke Ibar, a njeni ostaci i danas svedoče o moći koju je imalo ovo srednjovekovno utvrđenje
MESTO GDE SE REKA GUBI I POЈAVLЈUЈE: Otkrijte klisuru u Srbiji gde reka teče samo 365 metara!
Jeste li ikada čuli za reku koja je toliko kratka da ima samo 365 metara – "reka Godina"? Istražujemo jedinstveni geografski fenomen u zapadnoj Srbiji, kod Perućca, gde snažan izvor izbija iz planine i nakon kratkog, ali burnog toka, nestaje u Drini. Ovo je reka Vrelo, pravo čudo prirode.
Komentari(0)