Srbija je prepuna mesta koja čekaju da ih otkrijete, a ovo su neke od destinacija koje možete da iskoristite za izlet i beg od gradske gužve, duša i telo će vam sasvim sigurno biti zahvalni.
Vlasinsko jezero
Vlasinsko jezero je akumulaciono jezero na jugoistoku Srbije, na planini Vlasini, sa površinom od 15 km² i dubinom do 35 metara. Jezero se nalazi na području opštine Surdulica na 1.204 metara nadmorske visine.
Ovo jezero je najveće veštačko jezero u Srbiji.
Okruženo je netaknutom prirodom, šumama i planinama.
Idealno je za kupanje, šetnje i ribolov.
Đerdapska klisura:
Đerdapska klisura je najduža (100 km) i najveća klisura u Evropi. Ona formira deo granice između Rumunije i Srbije, pri čemu se severno nalazi Rumunija a južno Srbija. Rumunski, mađarski, slovački, turski, nemački i bugarski naziv ima značenje železna vrata, dok je klisura u Srbiji poznata kao Đerdap. Na rumunskoj strani se nalazi nacionalni park Železna vrata , a sa srpske nacionalni park Đerdap.
Ovo je jedna od najdubljih klisura na svetu. Pored impresivnih stena, možete videti i Trajanovu tablu, ostatak rimskog spomenika.
Ovčarsko-kablarska klisura
Ovčarsko-kablarska klisura predstavlja jedinstvenu morfološku celinu. Udaljena je 18 km od Čačka. Usečena je između planinskih masiva Ovčara i Kablara. Dugačka je oko 20 km i odlikuje se strmim stranama i uklještenim meandrima Zapadne Morave. Morava je pregrađena branama pa su formirana dva veštačka jezera na hidrocentralama Ovčar Banja i Međuvršje. Najveća dubina klisure je 710 m. Klisura je pod zaštitom države kao predeo izuzetnih odlika I kategorije. O klisuri se stara Turistička organizacija Čačka.
Poznata je i kao “Srpska Sveta gora” zbog brojnih manastira. Ovde postoji deset srednjovekovnih manastira koji predstavljaju izuzetno atraktivan i značajan spomenički kompleks, jedinstven po mestu na kome se nalazi, ali i vremenu u kome je nastao. Uz reku se nalazi i Ovčar Banja, poznata po svojim lekovitim termalnim izvorima i prelepim bigrenim slapovima. Ovde možete uživati u pejzažima, šetnjama i pogledima na reku.
Golija
Golija je planina smeštena na jugozapadu Srbije.
Ovde se nalazi Golija-Studenica, rezervat biosfere UNESCO-a.Turizam se na Goliji razvija velikom brzinom, u poslednjih godina Golija je dobila savremene i uređene ski-staze, žičare i prateće ski-sadržaje. Tokom zime dolaze gosti iz cele Srbije i inostranstva. Turisti Goliju posećuju i leti. Na Odvraćenici postoji hotel „Golija“, a s Ivanjičke strane i hotel „Golijska reka“.
Pored prirode, možete posetiti i manastir Studenicu.
Lepote Srbije su i na Instagramu:
Ova banja nema šta ne leči: Cena smeštaja bagatela, nalazi se na samo pola sata od Beograda
Voda je po svom sastavu lekovita alkalno-sumporovita, bogata natrijumom i sumporom
U ovoj banji cena smeštaja je samo 800 dinara: Vratićete se preporođeni - pruža najbolju terapiju
Tridesetih godina prošlog veka izgrađen je i prvi bunar i mineralno kupatilo
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Komentari(0)