Iako početna ulaganja iznose 6.000 do 8.000 evra po hektaru i povraćaj traje godinama, proizvodnja lavande postaje sve atraktivniji posao zbog visokih cena eteričnih ulja i raznovrsne upotrebe biljke.

Sezona cvetanja lavande u Srbiji donosi i sve veće interesovanje poljoprivrednika za ovu biljnu kulturu, koja može da donese solidnu zaradu, ali i zahteva značajna početna ulaganja. Procene proizvođača pokazuju da je za podizanje jednog hektara zasada potrebno između 6.000 i 8.000 evra, dok se povraćaj investicije, u zavisnosti od prinosa i tržišta, očekuje tek nakon nekoliko godina proizvodnje.

U Srbiji lavandu proizvodi pet-šest većih gazdinstava na površinama većim od deset hektara, dok sve veći broj manjih proizvođača ulazi u ovaj posao sa parcelama od jednog do dva hektara.

Jedan od proizvođača, diplomirani ekonomista Branko Švonja iz Čerevića, zasade lavande podigao je 2014. godine i danas ima zaokružen proizvodni sistem. Njegovo gazdinstvo je usmereno na sertifikovanu organsku proizvodnju, u okviru koje se lavanda koristi za dobijanje eteričnih ulja za hemijsku industriju, ali i za proizvodnju suvog cveta i semena namenjenog domaćem i inostranom tržištu.

Pored biljaka, Švonja se bavi i ovčarstvom, a na svom imanju ima oko 80 grla ovaUzgoj lavande u Srbiji je sve popularniji biznis. Iako početna ulaganja dostižu i 8.000 evra po hektaru, visoke cene eteričnih ulja i suvog cveta donose odličnu zaradu na duže staze.ca rase il de frans. Zanimljivo je da su ovce puštene među zasade lavande, gde ne prave štetu biljkama, a istovremeno doprinose održavanju zemljišta jer ga prirodno đubre i pomažu u suzbijanju korova.

"Iako se ova rasa najčešće gaji u zatvorenim uslovima, pokazalo se da boravak među lavandom ne samo da ne smeta biljkama, već i pomaže proizvodnji. Na taj način smanjujem upotrebu hemijskih đubriva i planiram da proširim stado", navodi Švonja.

Ove godine fokus proizvodnje biće na semenu lavande, koje će biti ponuđeno i domaćem i stranom tržištu, pa će i žetva biti pomerena na sredinu jula. Kako objašnjava proizvođač, vremenski uslovi imaju značajan uticaj na kvalitet prinosa.

"Više padavina pogoduje razvoju semena, dok je za eterična ulja važniji stabilan period sa manje kiše. Zato ove godine prelazimo na proizvodnju semena", kaže on.

U zavisnosti od namene, razlikuje se i vreme berbe: suv cvet se najčešće bere krajem maja i početkom juna, eterična ulja u prvoj polovini jula, dok se seme prikuplja sredinom jula. Na većim plantažama berba se obavlja mehanizovano.

Na tržištu, kilogram suvog cveta dostiže cenu od oko četiri evra, dok eterično ulje može da dostigne i oko 35 evra po kilogramu. Sa hektara se, u prosečnim uslovima, može dobiti oko 200 kilograma suvog cveta ili oko 100 kilograma ulja. Ipak, i pored potencijalne zarade, ulaganja su visoka, a povraćaj investicije dugoročan. Najveći troškovi odnose se na sadni materijal, koji se najčešće uvozi, kao i na zemljište ukoliko nije u vlasništvu proizvođača.