MEĐUNARODNI FILMSKI FESTIVAL “KUSTENDORF” Posvećen je budućim filmskim stvaraocima i velikanima savremenog autorskog filma (VIDEO)
Biće održan od 6. do 10. maja godine u Drvengradu na Mokroj Gori.
15 filmova odabranih za takmičarski program istovremeno dobro predstavljaju trendove u novijoj produkciji kratkometražnih filmova, ali i da se ovi filmovi izdvajaju po autentičnosti autorskih vizura i veštini izrade.
Povodom stogodišnjice rođenja italijanskog režisera Pjera Paola Pazolinija u okviru retrospektivnog programa biće prikazani filmovi ovog velikog autora.
Slogan festivala replika je iz kratkometražnog Pazolinijevog filma pod naslovom “Šta su to oblaci?”
Možda vas zanima:
FILMSKI I MUZIČKI FESTIVAL KUSTENDORF Biće održan od 6. do 10. maja u Mokroj Gori, pod sloganom „Razdiruća i čudesna lepota stvaranja”, sa gostima i pred publikom (VIDEO)
Kustendorf ove godine pod sloganom “Razdiruća i čudesna lepota stvaranja”, sa gostima i pred publikom, saopštili su organizatori
Drvengrad – bajkoviti grad Emira Kusturice na Mokroj Gori
Autentično etno-selo gde se spajaju umetnost, tradicija i priroda
Možda vas zanima:
FILMSKI I MUZIČKI FESTIVAL KUSTENDORF Biće održan od 6. do 10. maja u Mokroj Gori, pod sloganom „Razdiruća i čudesna lepota stvaranja”, sa gostima i pred publikom (VIDEO)
Kustendorf ove godine pod sloganom “Razdiruća i čudesna lepota stvaranja”, sa gostima i pred publikom, saopštili su organizatori
Drvengrad – bajkoviti grad Emira Kusturice na Mokroj Gori
Autentično etno-selo gde se spajaju umetnost, tradicija i priroda
Možda vas zanima:
FILMSKI I MUZIČKI FESTIVAL KUSTENDORF Biće održan od 6. do 10. maja u Mokroj Gori, pod sloganom „Razdiruća i čudesna lepota stvaranja”, sa gostima i pred publikom (VIDEO)
Kustendorf ove godine pod sloganom “Razdiruća i čudesna lepota stvaranja”, sa gostima i pred publikom, saopštili su organizatori
Drvengrad – bajkoviti grad Emira Kusturice na Mokroj Gori
Autentično etno-selo gde se spajaju umetnost, tradicija i priroda
MESTO
Mokra Gora
ORGANIZATOR
"Etno selo Drvengrad"
LILANJE: Običaj iz Zapadne Srbije STARIJI OD HRIŠĆANSTVA koji danas možete videti ako posetite OVAJ GRAD
Za veliki broj praznika u Srbiji vezuju se živopisni narodni običaji koji su i pored protoka vremena uspeli da opstanu i sačuvaju se do današnjih dana. Jedan od najveselijih i svakako vizuelno najlepših je – lilanje. A ono je poslednjih godina doživelo i svoju pravu renesansu i to u Loznici kroz jedan od najveselijih i izuelno najspektakularnijih festivala Srbije – LilaLo koji će se ove godine održati od 11. do 16. jula u ovom gradu. Organizator je Turistička organizacija grada Loznice, a pod pokroviteljstvom grada Loznice.
Ko jednom proba hajdučki ćevap, zaboravi i na pljeskavice i na pečenje
Ovaj srpski specijalitet sprema se u Dragačevu, najbolji kuvari ukrstiće svoja mangala na sedmom Hajduk festu
Čačak dobija pola miliona za oživljavanje sela: „Miholjski susreti“ spajaju tradiciju i budućnost
Grad Čačak i Ministarstvo za brigu o selu potpisali su ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za realizaciju manifestacije „Miholjski susreti sela“. U ime Grada Čačka, ugovor je potpisala pomoćnica gradonačelnika Marjana Petronijević.
Meso od kengura stiglo specijalno iz Australije: Celo selo miriše na gulaš, preko 30 ekipa ukršta varjače na Gulašijadi u Prijevoru kod Čačka
Više od 30 ekipa juče je ukrstilo svoje varjače u čačanskom selu Prijevor i odmerilo snage na tradicionalnoj Gulašijadi , koja se ove godine održava 11. put. Na takmičenju učestvovale su ekipe iz Srbije, ali i iz inostranstva.
Bez njega se ne može zamisliti nedeljni ručak, u čačanski kraj ga doneli kaluđeri: Guča je prestonica krompira u tom delu Srbije, i slavili su svoj dan
Bez njega ne može da se zamisli skoro nijedan nedeljni ručak i sprema se na mnogo načina. Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica u Srbiji. Zbog svojih vrednosti, krompir je: treći najviše korišćeni usev na svetu, posle pirinča i pšenice, četvrta kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice; Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.
Komentari(0)