Vernici obeležavaju PREPODOBNOG PIMENA VELIKOG: O njegovim MUDROSTIMA se govori i danas
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju dan posvećen Prepodobnom Pimenu Velikom
Prepodobni Pimen Veliki bio je rodom Misirac i veliki podvižnik Misirski. Kao dečak posećivao je znamenite duhovnike i od njih je sabirao opitno znanje kao pčela med sa cveća.
Jednom prilikom Pimen je umolio starca Pavla da ga odvede Svetom Pajsiju. Pajsije kada ga je video, rekao je Pavlu: „Ovo će dete spasti mnoge, s njim je ruka Božja".
Vremenom Pimen se zamonašio i privukao ka monaštvu još dvojicu svoje braće. Jednom je došla Pimenova majka da vidi svoje sinove, ali Pimen je nije pustio unutra nego je kroz vrata upitao: „Da li više želiš da nas vidiš ovde ili onamo u večnosti?"
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
U manastiru ove trojice braće, kojim je upravljao najstariji brat, avva Anubije, ovakav je bio tipik: Noću su 4 časa provodili u rukodelju, 4 časa u spavanju i 4 časa u psalmopojanju. Danju su od jutra do podne provodili naizmenično u radu i molitvi: od podne do večernje u čitanju, a poslepodne gotovili su sebi večeru, jedini obrok u 24 sata, i to obično od nekih zelja.
O njihovom životu sam Pimen govori: „Mi smo jeli to što nam se predlagalo; niko nikad nije rekao, daj meni nešto drugo; ili ja to neću. Na taj način mi smo proveli sav život u bezmolviju i miru". Podvizavao se u 5. veku, i upokojio se mirno u dubokoj starosti.
- Ako se budeš pridržavao ćutanja, onda ćeš spokoj naći svugde, ma gde da živiš - govorio je on.
- Ako ti je neko učinio zlo, učini mu dobro i tvoje dobro će pobediti zlobu - poznata je njegova misao.
- Plač je dvojak - dela i čuva. Plačimo svom snagom pred dobrotom Božijom dok nam ona ne učini milost - rekao je Pimen Veliki.
- Učiti bližnjeg je podjednako protivrečno sa smireno mudrenošću, kao i obličiti ga - kazao je mudrac.
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Novac prikupljen po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ulaže se u prave stvari: Prekriva se krov manastira Mileševa, sređuju škole i bolnica
Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, a Opštini Prijepolje odobrena su finansijska sredstva za realizaciju četiri važna projekta od značaja za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i očuvanje nasleđa.
PRAVA ISTINA O TESTAMENTU PAVLA VUISIĆA: Nikakav komunist ni govora, niti jedne reči da mi ne progovori, inače ću ustati iz groba!
Poslednjih meseci po srpskim portalima se objavljuje tekst testamenta Pavla Vuisića iz 1982. godine, koji se poput dobrog gega "šeruje" po društvenim mrežama. Testament se prenosi nepotpun, što danas žalosti njegovu suprugu Mirjanu, poznatiju kao Sula, koja je 32 godine provela sa Pavlom i koja danas čuva sećanje na njega.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Komentari(0)