PRAZNIK PRENOS MOŠTIJU SVETOG VARTOLOMEJA: Šta znači ako se danas naoblači i šta nikako ne bi trebalo da radite
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave prenos moštiju svetog apostola Vartolomeja, dok je njegov glavni praznik, 24, odnosno prema julijanskom kalendaru 11. jula
Kada je ovaj veliki apostol bio razapet na krst u jermenskom Albanapolju, hrišćani su skinuli njegovo telo i časno su ga sahranili u olovni kovčeg. Pošto su se na grobu apostola dešavala mnogobrojna čudesa, naročita isceljenja bolesnih, zbog čega se uvećavao broj hrišćana, neznabošci su uzeli kovčeg sa Vartolojevim moštima i bacili su ga u more.
U isto vreme bacili su još četiri kovčega sa četiri mučenika: Papijana, Lukijana, Grigorija i Akakija. Po Božjem promislu, kovčezi nisu potonuli, već ih je voda odnela u četiri različita grada: Akakijev u grad Askalus, Grigorijev u Kalabriju, Lukijanov u Mesinu, Papijanov na drugu stranu u Siciliju, a Vartolomejev na Liparska ostrva.
Nekim tajanstvenim otkrovenjem saznao je episkop liparski Agaton o tome da se mošti svetog apostola približavaju. Agaton je sa sveštenstvom i narodom izašao na obalu i dočekao kovčeg sa velikom radošću.
Tom prilikom desila su se mnoga isceljenja od moštiju svetog apostola. Mošti su bile položene u crkvi svetog Vartolomeja i tu su ležale do vremena Teofila ikonoborca (oko 839. godine), a kada su muslimani zagazili na Lipare, mošti su prenete u grad Benvent.
Tako je Gospod proslavio apostola čudesima i za života i posle smrti.
Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi radovi u njivi propadnu. Narod kaže: "Smlatiće te kao Vrtoloma prasku!"
U nekim delovima Srbije veruje se da, ako radite na ovaj praznik, postoji opasnost od poplava, grada i oluje. Slično, ako je danas oblačno vreme, smatra se da to najavljuje lošu godinu za ratare i sve koji žive od obrađivanja zemlje.
Ne radite danas u njivi
U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete. Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do oluje, ali to se retko dešava.
Narod kaže da se deci brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zato ga u našem narodu i zovu Vratoloma (Vrtoloma). Zabranjuje se i kupanje u rekama, a ženama da "bućkaju" mleko.
Takođe, na današnji dan se obustavljaju svi poslovi na njivama.
(ALO!)
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)