Rođendanske proslave danas su se pretvorile u gala slavlja koja sve više podsećaju na svadbe, a nekada se oni nisu ni proslavljali!
Pexels
Naime, Srbi nisu slavili rođendane, sve do kraja Drugog svetskog rata.
- Moda slavljenja rođendana je došla sa zapada i polako postala standard u gradovima. Pre toga su Srbi umesto rođendana slavili imendan - objasnio je u svom video zapisu tiktoker pod nikom "bluecowlist".
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Objasnio je da je to bio najbliži hrišćanski praznik datumu rođenja.
- Na primer, ako je neko bio roden 22. januara, njegov imendan i slavje je bio 20. januara na dan slave Svetom Jovanu Krstitelju. Tog dana, umesto da se rođendan slavi kod kuće i zovu gosti, slavljenici bi na imendan odlazili u crkvu sa darovima i posluženjem - naveo je on.
Dodao je da se na taj način takođe okupljao veći broj ljudi koji bi slavili sveca zaštitnika u ime svog rođenja.
Jedan korisnik naveo je u komentarima da smo danas došli do toga da se kućnim ljubimcima slave rođendani.
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Rođendan je važan dan za našu energiju. To bi trebalo da bude dan radosti, slavlja, dobrih vibracija, trenutak kada se možete još više povezati sa sobom.
Komentari(0)