Prepodobna mati Angelina: onih koje stradaju, žrtvuju se i pate, ali ne odustaju od dobrote i pokušaja da za svoju porodicu učine najbolje
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Prepodobnu mati Angelinu, ćerku Đorđa Arijanita Komnina, srednjovekovnog gospodara oblasti Konjuha i Škumbe, i supruge Stefana Brankovića, sina srpskog despota Đurđa Brankovića.
Angelina se smatra zaštitnicom siromašnih i ugnjetavanih, a kroz ceo život, ali i svoje nasleđe, prenosila je poruku da je fizičko siromaštvo nevažno sve dok je srce ispunjeno. Od materijalne je mnogo opasnija duhovna beda, glasi pouka iz njenog života.
Kroz celu službu Angelina se oslovljava kao mati, prepodobna, preblažena, prisnoblažena, dostoblažena i blažena. Iskazane su i njene hrišćanske vrline - čistota podvižničkog života, bezgranično milosrđe, strpljivost i mudrost, odanost supruge i požrtvovanost majke.
Možda vas zanima:
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Možda vas zanima:
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Možda vas zanima:
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Svetovno ime Prepodobne mati Angeline bilo je Angelina Branković. Bila je izuzetno obrazovana žena koja je imala jednu od najvećih biblioteka na ovim prostorima. I danas se njeni ostaci mogu videti u manastiru Krušedol. Angelina se 1460. godine udala za slepog Stefana Brankovića, izgnanog srpskog despota, sa kojim je podelila sve nevolje koje su ga snašle u kasnijem životu, kako u Srbiji, tako i u Albaniji i Italiji. Sa njim je imala dva sina, Maksima i Jovana i ćerku Maru koje je vaspitavala u hrišćanskom duhu.
Nakon muževljeve smrti se zamonašila i krenula je da se bavi milosrdnim delima zbog čega ju je narod prozvao "majka Angelina". Nadživela je i supruga i troje dece, a uprkos oskudici sa kojom se borila tri puta je prenosila muževljeve mošti, a dva puta i mošti sina.
Molitva Prepodobnoj Angelini
"O, prepodobna Angelina, majko naša dobra i milostiva, pomozi nam, deci tvojoj neposlušnoj. Ti si, majko naša dobra, težak život na Zemlji imala, ali si Božijom pomoći sve bitke hrabro izvojevala i u svetlost Carstva Nebeskog radosno se dušom nastanila. Iz tvoga doma Crkva Hristova je pozlaćena i ukrašena tvojim svetim suprugom Stefanom, i sinovima svetim Jovanom i Maksimom. Ti si imala i neizmerno veliko i sastradalno srce prema svima koji behu u nevolji. Zato te je pobožni Srbski narod i nazvao najlepšom rečju koju Bog dade - majka. Jer ti si majka svih nas, Srbčića tvojih, koji, iako smo grešni i pregrešni, ipak tebe volimo i poštujemo i tebi se za pomoć obraćamo. A koja majka ne voli svoju decu, čak i najveće grehe kada učine. Ona ih kao mudra kara, ali ne prestaje da ih voli. Zato nas i ti, dobra naša majko, pokaraj sa Nebesa, pokaraj nas šibom Božijom, ali i ljubav nam tvoju ne uskraćuj. Rukom pravde Božije nas opominji, a rukom ljubavi nas krepi i vraćaj sa puta nepravde, na put istine i dobra.
Molimo te, majko dobra, da nam molitvama tvojim Gospodu podariš svaki blagoslov s Neba: bolesnima zdravlje, nemoćnima snagu, očajnima nadu, gladnima hleba nasušnog, bezdetnima decu, prognanima dom i utehu, i svima koji te za nešto mole, podaj po velikoj milosti tvojoj, onoliko koliko im treba. Ali nam još više podari, mati naša dobra, blaga Nebeskih kojima se duša čisti, koja nas ukrepljuju u ispunjavanju zapovesti Božijih, koja nas vode ka dobru, i odvode od svakoga zla. Jer ako ne pobegnemo od zla u ovome svetu, kako ćemo pobeći u onom, ako se ne očistimo od prljavštine ovde, kako ćemo tamo, gde se samo gleda šta smo poneli odavde.
Pomozi nam da umremo za ovaj svet, kao što si i ti za svet bila umrla, želevši blago nepropadljivo i večno. Neka i naše blago bude na Nebu, kako bi nam i srce bilo na Nebu, a ne ovde gde sve truli i nestaje, gde lopov krade i moljac i rđa nagriza. Jer ako sve svoje snage utrošimo za blaga ovoga sveta, za samo šaku zemaljske prašine, koju sa sobom ionako poneti nećemo, onda nam ni ti nećeš moći pomoći, majko naša dobra. Ali, ako se bar malo potrudimo, bar malo zavapimo Gospodu preko tebe, NJegove neveste Nebeske, onda će nam i tvoja pomoć izliti nebrojeno mnogo blaga Nebeskih, koja će nas osnažiti da sa uskog puta spasenja ne skrećemo, makar nas i stotine smrti na njemu čekalo.
Jeste da je duša naša sva od greha pocepana i jadna, ali je Milostivi Bog i lek pripremio - pokajanje. Neka se i u nama rodi bar deo onog istinskog pokajanja koje si i ti Gospodu prinela, majka naša sveta. Neka tvoje tople suze koje svakodnevno liješ za rod Srbski, ožive ono Božansko u nama, kako bi shvatili da smo Bogu dužni mnogo, mnogo, ali da će nam On taj dug lako oprostiti, samo ako Ga iskreno i sa suzama zamolimo za oproštaj.
Zato se sažali na nas, majčice naša Angelina, krušedolska sveta igumanijo, i pomozi nam da se spasemo od svakoga zla, kako bi jednog dana, tvojim molitvama Gospodu, došli u pokoj Carstva Nebeskog, gde svi blagodarno proslavljaju Svetu Jednosušnu i Nerazdeljivu Trojicu, Oca i Sina i Svetoga Duha, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin."
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)