U nekim delovima Srbije, kraj avgusta ne protiče samo u znaku završetka leta i priprema za jesen. Po starom kalendaru, 27. avgust bio je dan posvećen Svetom Savi – Savindan. Iako je u crkvenom kalendaru ovaj praznik pomeren na januar, stari običaji vezani za kraj leta i dalje žive u pojedinim selima, posebno u centralnoj i zapadnoj Srbiji.

Kada se Savindan obeležava po starom običaju
Meštani veruju da je ovo vreme kada se završavaju letnji poslovi i započinju pripreme za hladniji deo godine. Paljenje sveća i zajednička molitva u crkvi ili kod kuće smatrali su se zaštitom doma i porodice od bolesti koje dolaze s prvim hladnim danima.

Ritualni napitak za zdravlje
Jedan od zanimljivijih običaja bio je priprema posebnog napitka: voda ili blagi čaj od lipe mešao se s medom i jabukovim sirćetom, a u pojedinim mestima dodavala se i biljka lincura. Ovaj napitak pili su svi ukućani, verujući da jača imunitet i „zatvara telo“ pred zimu.

Blagoslov polja i useva
Na Savindan po starom kalendaru, domaćin bi obišao svoje njive i voćnjake, noseći tamjan i svetu vodu. Smatralo se da će tako zaštititi plodove od kasnih bolesti i mrazeva. Deca su pratila starije, a nakon obilaska domaćica bi ih dočekivala sa svežim pogačama.

Zajednički ručkovi i gostoprimstvo
Iako ovaj Savindan nije crkvena slava, u mnogim krajevima je poprimio formu male seoske svečanosti. Pripremala se pita sa sirom, pečena piletina i kompoti od prvih jesenjih jabuka. Komšije i rođaci okupljali su se kako bi zajedno obeležili kraj leta.

Zašto običaj vredi sačuvati
Iako se danas retko ko seća Savindana krajem avgusta, on svedoči o mudrosti naših predaka – o vezi sa prirodom, preventivi zdravlja i zajedništvu. U vremenu kada tražimo načine da živimo zdravije, možda bi baš ovakvi običaji mogli da se vrate u praksu.