OVAKO SU SRPKINJE IZ OBRENOVCA OTIŠLE PRAVO U SMRT DRŽEĆI SE ZA RUKE: Ni po cenu života nisu dale obraz i čast
Najpotresnija priča Prvog srpskog ustanka vezuje se za žene koje su herojski branile obraz i čast.
Prvi srpski ustanak podignut je protiv zuluma dahija 1804. ali je već 1805. prerastao u nacionalnu revoluciju za oslobođenje od viševekovne turske vladavine i ponovno uspostavljanje državnosti Srbije. Iako je ugušen 1813. utro je put daljoj borbi, Drugom srpskom ustanku 1815. i konačnoj slobodi Srbije.
Turci su u krvi ugušili i slomili otpor ustanika. Istovremeno su napali sa juga, istoka i zapada. Osmansko carstvo je za gušenje ustanka iskoristilo ogroman broj vojnika, svoju kompletnu udarnu snagu – tri vojske koje su zajedno brojale četvrt miliona vojnika – 130.000 iz Bosne, 60.000 iz Niša i 60.000 iz Vidina.
Upravo vojnici iz Bosne bili su ti koji su prvi stigli nadomak Beograda, u malo selo Skelu, kraj današnjeg Obrenovca. Bio je 5. oktobar 1813. kada je turska "kaznena ekspedicija" ušla u selo…
Možda vas zanima:
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
VELIKA BORBA ZA KONAČNO OSLOBOĐENJE Dan kada je cela Evropa pričala o Srbiji i podvizima srpskih junaka!
Deligrad - mesto gde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
Možda vas zanima:
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
VELIKA BORBA ZA KONAČNO OSLOBOĐENJE Dan kada je cela Evropa pričala o Srbiji i podvizima srpskih junaka!
Deligrad - mesto gde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
Možda vas zanima:
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
VELIKA BORBA ZA KONAČNO OSLOBOĐENJE Dan kada je cela Evropa pričala o Srbiji i podvizima srpskih junaka!
Deligrad - mesto gde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
Bežeći pred najezdom, pedeset žena i devojaka iz sela, ne želeći da ih Turci obeščaste, skočile su u Savu. Legenda kaže da su se držale za ruke i složno zakoračile u smrt. Pre nego što su Turci išta stigli da urade, sve su se utopile, ali i sačuvale obraz i čast.
U selu koje je danas dom za manje od 1800 stanovnika i danas stoji spomen obeležje da seća na ovaj čin.
– Čuvajte se raje sirotinje! Kad ustane kuka i motika biće Turkom po Mediji muka – piše na njemu.
Otpor ustanika je konačno slomljen 7. oktobra 1813. kada su Turci ušli u Beograd i uspostavljaju upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka, a Karađorđe sa čitavim nizom vođa pobegao u Austriju.
(Istorijski zabavnik)
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Komentari(0)