Ovo je izuzetno dirljiva priča o sudbini koja je povezala dva izuzetna pojedinca, a njihove životne putanje su ne samo bile paralelne već i duboko povezan
Gojko Stojčević, koji će kasnije postati patrijarh srpski Pavle, i Mehmed Selimović, veliki književnik, delili su školsku klupu u tuzlanskoj nižoj gimnaziji dvadesetih godina prošlog veka.
Iako su bili različitih godina, njihova prijateljstva su bila izuzetno bliska.
Gojko, poreklom iz slavonskog sela Kućanaca, izgubio je roditelje veoma mlad i bio je poslat na školovanje u Tuzlu. Međutim, iako su ga pratili lični gubici, on je izrastao u velikog duhovnog lidera.
,,Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je strane bio musliman Meša, a sa leve jedan Hrvat. Ja sam bio u sredini. Tako da smo živeli, što se kaže, kao braća, kao svoji... Tada se to nije tako osećalo jer se videlo da su vremena teška i da idu još gora.''
,,Tako su te razlike i nacionalne i ove druge bile neprimećujuće. Sad se suviše ističe ponekada nacionalnost i vera... A onda je bili smo drugovi školski, u istoj klupi smo sedeli Srbin, Hrvat i musliman. '' pričao je patrijarh Pavle o svojim školskim danima.
S druge strane, Mehmed Selimović, rođeni Tuzlak, potekao je iz ugledne porodice i bio je veoma perspektivan mladić.
Iako je njegova kasnija književna karijera bila impresivna, njegov život obeležila je duboka tragedija - gubitak starijeg brata Šefkije, koji je stradao za vreme Drugog svetskog rata.
Ova priča o dva velikana ne samo da pokazuje kako su se njihovi putevi ukrstili, već i koliko su njihovi životi bili povezani s lokalnom zajednicom i vremenom u kojem su odrasli.
Njihova prijateljstva i odanost jedan drugome ostavili su dubok trag, a njihovi životni putevi, iako različiti, bili su neraskidivo povezani.
NJihove lične tragedije, poput gubitka roditelja i braće, oblikovale su ih kao pojedince i uticale na njihova dela. Selimović je, na primer, svoju traumu izrazio kroz svoje najpoznatije delo "Derviš i smrt".
Ova priča je podsetnik na to kako sudbina često ima neobične načine da isplete puteve između izuzetnih pojedinaca, čineći ih večno povezanim čak i nakon što su oni napustili ovaj svet.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)