KOLIKO DANA TREBA DA SE SLAVI SLAVA? Srbi su saglasni da je OVO pravilo NAJVAŽNIJE i da svako mora da ga ispoštuje
Krsna slava je glavna odlika srpskog Pravoslavlja za koju ne zna ostali hrišćanski svet
Sveti Sava je mnogobožačke kumire i idole zamenio velikom svetiteljima Crkve Hristove, pa je tako svaki dom dobio zaštitnika kojeg porodično obeležavamo kao krsnu slavu.
Prema crkvenom kanonu slavu čine slavski hleb, koljivo, sveža od čistog voska, crno vino simbol Hristove krvi, malo ulja i kandilo.
Običaji nalažu da se slava slavi 3 dana: dan uoči slave se koristi za "dizanje slave" i već od 17h se pali kandilo i sveća, a domaćin čeka prve goste. Glavni dan slave se lomi krsni hleb, da bi se treći dan slave ili na okrilje dočekivali oni gosti koji nisu stigli da dođu tokom prva dva dana.
Možda vas zanima:
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
KOLIKO SE NOSI CRNINA I DA LI SE SLAVI SLAVA? Sveštenik nam otkriva šta kaže crkva u slučaju smrti u porodici
Beogradski sveštenik nam otkriva kako treba postupati kada su u pitanju scečani datumi i događaji, ukoliko ste u porodici imali smrtni slučaj.
Međutim, kao i svi, pa i ovaj običaj je prilagođen novom vremenu. Zbog toga smo pitali Srbe koliko dana slave slavu? Evo šta su nam rekli:
"Obožavam slavu i sve vezanu za nju. To se kod nas produži na tri do četiri dana, ali sve je svečano i lepo."
"Samo kada bi se slavilo kako treba, ali većina slavi sa što više hrane i piča, a ono najvažnije slavski kolač, žito i sveća nije na stolu."
Većina je priznala da slave slavu jedan dan, s tim što goste pozovu na ručak u određeno vreme.
"Slavi se onoliko koliko ko ima para. Neko tri dana, neko dva ili jedan."
"Prvi dan slavim sa porodicom, drugi dan zovnem komšije na kafu i to je to," priznaju mnogi. Dok je većina složna da je glavno druženje, pa vole kada se slava prolongira i na tri ili četiri dana.
ZABORAVLJENA VEROVANJA O SLEPOM MIŠU: Zašto je ova životinja imala dvostruku simboliku u Srbiji?
Slepi miš je u srpskoj narodnoj tradiciji imao neobičnu i složenu simboliku, često bivajući predmetom kontradiktornih verovanja i priča. Dok su ga neki smatrali nosiocem sreće i zaštitnikom doma, drugi su ga povezivali sa mračnim silama i opasnostima.
STARE SRPSKE PESME ZA USPAVLJIVANJE DECE: Koja su bila skrivena značenja narodnih uspavanki?
Srpske uspavanke nisu bile samo način da se dete umiri i uspava, već su često nosile duboku simboliku, skrivene poruke i značajne životne lekcije utkane u svoje nežne melodije i reči.
NEOBIČNI SRPSKI OBIČAJI UZ OGNJIŠTE: Kako je centralno mesto doma postalo sveto?
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, ognjište je bilo mnogo više od mesta za pripremu hrane i grejanje domaćinstva. Ono je predstavljalo srce kuće, mesto okupljanja porodice, ali i centar brojnih običaja, rituala i verovanja koja su od njega činila gotovo sveto mesto.
ZAŠTO SE STARI SRBI PLAŠILI PONOĆI: Verovanja o magijskim moćima sredine noći
Ponoć je u srpskoj narodnoj tradiciji oduvek imala specifično mesto, obavijena tajanstvenošću i mističnim verovanjima. Naši preci smatrali su da je upravo ponoć trenutak kada je granica između svetova najtanja, a natprirodne sile najaktivnije.
TAJNE STARE VODENICE: Kako su srpski mlinari čuvali mistične običaje i verovanja?
Stare vodenice zauzimale su važno mesto u srpskom narodnom životu, ali nisu bile samo mesta gde se mlelo žito. One su često bile povezane sa brojnim mističnim verovanjima, ritualima i legendama koje su prenošene generacijama mlinara, čineći ih misterioznim i važnim delom narodne tradicije.
Komentari(0)