Kada se ide na groblje, a kad ne?: Pitanje koje je svako od nas makar jednom u životu postavio
Iako je savremeno doba uticalo da pojedini običaji padnu u zaborav, mnogi se i dalje prenose sa kolena na koleno. Među njima se posebno izdvaju oni koji su vezani za glavna životna razdoblja – počev od samog rođenja, preko krštenja, pa do poslednjeg ispraćaja na večni počinak.
Međutim, završetak životnog kruga nikako ne označava kraj i odlazak u zaborav. Naši voljeni i dalje žive u našim mislima i dragim uspomenama. Dok odlaskom na grob iznova im odajemo počast. Možemo slobodno da kažemo da običaji nakon sahrane, takođe, imaju veliki značaj kod nas.
Kada se ide na groblje, a kada ne?
Hrišćanstvo ističe da je dužnost svakog od nas da čuva uspomenu na pretke. A to ćemo najbolje učiniti kroz molitvene razgovore sa njima, sećanja na divne dane provedene zajedno i, naravno, posetom njihove večne kuće. Znači, u svakom trenutku, kad god poželite, možete otići na groblje. Čak i kada se u crkvi ne vrše pomeni za upokojene.
Ipak, najveće nedoumice vezane za pitanje: "kada se ne ide na groblje" stvaraju veliki verski praznici. Mnogi ljudi smatraju da se za Božić i Uskrs ne posećuju preminuli. Što je pogrešno mišljenje.
Možda vas zanima:
SUTRA SU VELIKE ZADUŠNICE Evo šta bi trebalo ispoštovati na dan kada se sećamo naših preminulih
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju Zadušnice
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Možda vas zanima:
SUTRA SU VELIKE ZADUŠNICE Evo šta bi trebalo ispoštovati na dan kada se sećamo naših preminulih
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju Zadušnice
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Možda vas zanima:
SUTRA SU VELIKE ZADUŠNICE Evo šta bi trebalo ispoštovati na dan kada se sećamo naših preminulih
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju Zadušnice
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Naime, dan kada je Isus Hrist pobedio smrt i na taj način svim ljudima podario večni život slavi se nekoliko dana. Upravo je drugi dan po uskrsnuću posvećen preminulima. Prema običajima, za Pobusni ponedeljak treba "pobusati" grobove najmilijih busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima Srbije on se obeležava kao zadušnice. Na groblje se iznose farbana jaja i pale sveće.
I za najradosniji hrišćanski praznik, Božić, posećuju se preminuli. Odnosno, na prvi dan Božića deli se jelo za pokoj duše umrlih i odlazi na groblje. Dok se u davna vremena verovalo da je večera pripremljena za Badnje veče namenjena mrtvima, pa su se oni na nju i pozivali.
Šta kažu narodna verovanja za sahrane?
Kult mrtvih prožet je mističnim verovanjima. Jedno od njih jeste da noću ne treba ići na groblje. Zapravo, naglašava se da su ove posete veoma opasne. Razlog za to leži u objašnjenju da je groblje grad mrtvih, gde borave njihove duše.
S obzirom da pored dobrih, postoje i zli dusi, posetom u noćne sate možete ih uznemiriti. Što za posledicu ima dolazak bolesti, nesreća, materijalnih i drugih problema u vašu porodicu.
(drnda.com)
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Komentari(0)