Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan sećanja na Svete apostole Arhipa, Filimona i Apfijam
Prema legendi u koju veruju svi hrišćani, osim dvanaest velikih apostola koji su poznavali Isusa i bili njegovi prvi učenici, Bog je izabrao još sedamdeset drugih apostola koji će propovedati Jevanđelja i širiti hrišćanstvo. Neki od tih “malih apostola” bili su i Sveti apostoli Arhip, Filimon i Apfija.
Apostol Pavle pominje Svetog Arhipa u poslanici Kološanima i Filimonu, nazivajući ga svojim “drugarom u vojevanju”.
Što se Svetog Filimona tiče, on je ostao upamćen po tome što je u gradu Kolosaju imao kuću koja je bila središte hrišćanstva koji su se tu okupljali na molitvi. Nakon nekog vremena, Filimon je postao i misionar koji je, putujući po svetu, širio hrišćanstvo i božiju misao.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Sveta Apfijam bila je Filimonova žena i život je provela služeći u kući koju su ona i njen muž pretvorili u pravu, malu crkvu.
Život ovo troje svetitelja iz korena se promenio u danu kada se slavio praznik neznaboškoj boginji Artemidi. Svi hrišćani sabrali su se na molitvi u Filimonovoj i Apfijinoj kući kada su, prema priči, neznabošci upali, uništili crkvu i zarobili sve vernike.
Sveti apostoli Arhip, Filimon i Apfija, kao vođe, nakon toga su stavljeni na strašne muke – šibani su i udarani, a nakon toga zakopani u zemlju do pojasa i gađani kamenjem. Tokom ovog mučenja, preminuli su Filimon i Apfija, ali je Arhipa snašla još surovija sudbina. NJega su, jedna živog, izvadili iz rupe i ostavili deci da se “igraju”. Predanje kaže da su upravo ona bila ta koja su ga izbola noževima i konačno usmrtila.
Običaji
Ipak, kao onima koji nisu znali šta čine, Sveti Arhip je oprostio deci ovaj strašan greh i mirno i radosno krenuo u susret svojim prijateljima Svetom Filimonu i Apfiji. Zato običaj kaže da se na današnji dan mire zavađeni i opraštaju greške onima koji su se o nas ogrešili.
Današnja molitva veoma je kratka i jednostavna. Predanje kaže da nju danas treba da izgovore svi ljudi koji su u nevoljama ili im je protekli period bio težak.
“Apostole Sveti Arhipe, moli Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim.”
Magazin Novosti
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Novac prikupljen po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ulaže se u prave stvari: Prekriva se krov manastira Mileševa, sređuju škole i bolnica
Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, a Opštini Prijepolje odobrena su finansijska sredstva za realizaciju četiri važna projekta od značaja za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i očuvanje nasleđa.
Ovo je tajna imena srpskih manastira: Hladnoća, mesto ljubavnog sastanka i izvor kriju zagonetku, a jedan se zove po srpskom despotu koga su poredili sa carem
Srpski manastiri nose najrazličitija imena koja imaju svoju istoriji i posebna značenja.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Komentari(0)