NIJE ODUVEK BILA SKADARSKA Da li znate kako se nekada zvala čuvena beogradska ulica?
Prvo mesto na koje pomislite kada treba da ugostite strance u Beogradu i pokažite im svu čaroliju našeg grada? SKADARLIJA, naravno!
Kroz burnu istoriju Beograda nije bilo neobično da ulice, pa i čitavi delovi grada menjaju imena, čak i po nekoliko puta. Ipak, Skadarlija tj. Skadarska ulica - najpoznatija boemska četvrt prestonice toga je bila pošteđena, a svoj naziv je promenila samo jednom!
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Prvo mesto na koje pomislite kada treba da ugostite strance u Beogradu i pokažite im svu čaroliju našeg grada? SKADARLIJA, naravno!
Slavna boemska četvrt, sinonim za dobre restorane i kafane koje su očuvale stari duh, “svedok” bezbroj pijanih, veselih noći i “čarobni” kutak, bez pogovora predstavlja dušu prestonice u koju se svi, domaći i stranci, rado vraćaju.
Ugneždena između Dečanske i Ulice Đorđa Jovanovića, duga nepunih 600 metara, Skadarska ulica može da se pohvali boemskim stažom dugim vek i po, jer su nakon 1869. godine ovde počele da niču brojne kafane. Narodno pozorište je otvoreno u blizini, pa je velikom broju glumaca i ostalih izvođača odjednom bio potreban smeštaj u blizini. A gde su umetnici, zna se, tu je i boemija i lumperajka do noći!
Ipak, ima Skadarlija i još nečim da se pohvali. Ona je jedna od retkih ulica u Beogradu koja je svoje ime promenila samo jednom!
Ružina, a ne Skadarska?!
Shutterstock
Skadarska ulica ucrtana je u plan Beograda 1854. godine. Iako je postojala još od 1720. ime je dobila 1872. i isto nosi sve do danas!
Jedini put kada se nije tako zvala bilo je za vreme austro-ugarske okupacije tokom Prvog svetskog rata. Tada joj je ime promenjeno u Ružinu ulicu, ali odmah posle oslobođenja, vraćen je stari naziv.
DA LI SE OVE GODINE POSTI ZA ARANĐELOVDAN? Evo šta smete da imate na slavskoj trpezi
U 2025. godini Aranđelovdan pada u petak, pa je trpeza posna, uz dozvoljenu upotrebu ribe.
TAKMIČAR POCRVENEO: Zbog pitanja voditeljke smejala se Srbija
Kristina Radenović, voditeljka popularnog kviza "Slagalica", nedavno je zbunila jednog od takmičara svojim pitanjem.
Ovih 8 poklona nikako ne valja nositi za slavu: Veruje se da donose bedu i nesreću
Prema narodnom verovanju, postoji 8 poklona koje nikako ne valja nositi kao poklon za slavu.
Svoj talenat otkrila u vreme korone, a onda je hobi postao i posao: Jelena iz Čačka stvara heklane torbe na drvetu, stari zanat dobila je u nasledstvo
Upotreba pamuka u ručnim radovima, poput heklanja i pletenja, poznata je od davnina. Međutim, malo ko zna da se pamučni konac može koristiti i za izradu torbi od drveta, kao spoj prirodnog, umetničkog i modernog.
Bravo deco: Učenici Mašinsko-saobraćajne škole u Čačku kroz film oživeli lik i delo velikog Disa, Magdalena i Nikola sjajno doneli svoje uloge
Učenici Mašinsko-saobraćajne škole, nadahnuti životom i nasleđem zavičajnog pisca Vladislava Petkovića Disa, oživeli su njegovu autobiografiju i pesnički svet, od rodnog Zablaća pa sve do Krfa, mesta njegovog tragičnog kraja. Svo to putovanje pretočili su u film „Sa očima izvan svakog zla“. Ovo nije prvi put da profesorka srpskog jezika i književnosti Tamara Pantović sa svojim učenicima oživljava pisce i književna dela. Prošle godine to je bila Na Drini ćuprija, a ove godine Dis.
Komentari(0)