Srpski jezik jeste veoma kompleksan i prepun je pravila, ali pravopis je nešto što je veoma bitno znati, kako u pisanoj tako i u verbalnoj komunikaciji. Sve češće na Internetu nailazimo na tekstove prepune pravopisnih grešaka. Kako ne biste bili jedni od onih koji nose etiketu „nepismen“, u nastavku pročitajte koje su to najčešće pravopisne nedoumice
Potrudili smo se da objasnimo najčešće nedoumice oko pisanja složenih reči ili izraza, kada se pišu spojeno, odvojeno ili pak sa crticom.
Rećiću ili reći ću, doćiću ili doći ću i slično?
Ako se neka reč u infinitivu završava na „ći“, onda se piše odvojeno. Znači: pomoći ću, ali pogledaću, prihvatiću, pripaziću…
Možda vas zanima:
Da li se kaže "Svo vreme ili sve vreme"? Srbi ostali u čudu kad su čuli šta je ispravno, svi zaboravili pravilo iz škole
Neki su već naučili ovo pravilo i ranije, zahvlajujući nastavnicima koji su ih uporno ispravljali, a neki su i zaboravili na ovo pravilo.
Mnogi završe fakultet, ali ostaju nepismeni: 15 važnih pravila srpske gramatike i pravopisa!
Ako sumnjate da ste od nekoga viši, onda sigurno bolje poznajete jezik od onoga ko sumlja da niste višlji
Možda vas zanima:
Da li se kaže "Svo vreme ili sve vreme"? Srbi ostali u čudu kad su čuli šta je ispravno, svi zaboravili pravilo iz škole
Neki su već naučili ovo pravilo i ranije, zahvlajujući nastavnicima koji su ih uporno ispravljali, a neki su i zaboravili na ovo pravilo.
Mnogi završe fakultet, ali ostaju nepismeni: 15 važnih pravila srpske gramatike i pravopisa!
Ako sumnjate da ste od nekoga viši, onda sigurno bolje poznajete jezik od onoga ko sumlja da niste višlji
Možda vas zanima:
Da li se kaže "Svo vreme ili sve vreme"? Srbi ostali u čudu kad su čuli šta je ispravno, svi zaboravili pravilo iz škole
Neki su već naučili ovo pravilo i ranije, zahvlajujući nastavnicima koji su ih uporno ispravljali, a neki su i zaboravili na ovo pravilo.
Mnogi završe fakultet, ali ostaju nepismeni: 15 važnih pravila srpske gramatike i pravopisa!
Ako sumnjate da ste od nekoga viši, onda sigurno bolje poznajete jezik od onoga ko sumlja da niste višlji
Naprimer ili na primer?
Piše se odvojeno – na primer.
Sve jedno ili svejedno?
Piše se spojeno, svejedno, ako koristimo reč da istaknemo da su neke dve stvari podjednako moguće. Odvojeno se piše u ustaljenim izrazima koji ne izražavaju podjednake mogućnosti nečega kao što su: sve jedno te isto, sve jedno za drugim i slično.
Dobro došli ili dobrodošli?
Kao izraz dobrodošlice piše se odvojeno: „Dobro došli, dragi gosti!“. U slučajevima kada se koristi da izrazimo da nam je nešto potrebno i da bismo ga drage volje prihvatili, piše se spojeno. Primer: „Prilozi su dobrodošli“
Preda mnom ili predamnom?
Kao i svi izrazi koji sadrže reč „preda“, piše se odvojeno preda mnom.
Zamalo ili za malo?
Koriste se oba, ali u različitim situacijama. Spojeno se piše kada ga koristimo kao sinonim za nešto što se gotovo desilo, ali ipak nije: „Zamalo da se onesvestim!“ (ali nisam). Odvojeno se piše kada se nešto za malo NIJE desilo, ali ipak jeste: „Za malo sam promašio metu!“ (Ipak sam promašio). Razlika u značenju vidi se u sledećem primeru: „Zamalo sam propustio voz!“ (ali ipak sam ga uhvatio) i „Za malo sam propustio voz!“ (skoro sam stigao ali mi je otišao).
Ponekad ili po nekad?
Pravilno je ponekad.
Kad god ili kadgod?
Oba su pravilna.
Nadalje ili na dalje?
Pravilno je nadalje.
Ne dam ili nedam?
Pravilno je odvojeno, ne dam.
Ionako ili i onako?
Pravilna su uglavnom oba, osim u izrazima kao što je: „I ovako i onako nekako ćemo uspeti.“
Da li ili dali?
Kao upitna rečca pravilno je odvojeno: „Da li vidiš onu pticu?“, ali kao glagol „dati“ u trećem licu množine piše se, naravno, spojeno: „Dali su mi dobra sedišta.“
Samnom ili sa mnom?
Pravilno je odvojeno, sa mnom.
Apropo ili a propo?
Iako je u svom izvoru odvojeno, po našem pravilu pravilno je pisati spojeno, odnosno apropo.
Malo pre ili malopre?
Malopre se piše ako je u pitanju prilog koji znači maločas. Ali ako hoćemo da kažemo da se nešto dogodilo malo pre nečega drugog, piše se odvojeno. „Stigao sam malo pre radnog vremena.“
Itekako ili i te kako?
Pravilno je odvojeno, i te kako.
Vi bi ste ili vi biste?
Pravilno je „vi biste“.
Lap top ili laptop?
Pravilno je laptop.
Rent-a-kar ili rentakar?
Pravilno je rentakar.
Nijedna ili ni jedna?
Koriste se oba. Najčešće se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo značenje. Recimo: „Nijedna ptica nije crna“, ali zato „Ni jedna ni druga ptica nije crna“.
Jel ili je l’?
Koriste se oba, mada pravopisi preporučuju spojeno pisanje.
Posle podne ili poslepodne?
Kao vremenska odredba piše se odvojeno: „Doći ću posle podne.“, a kao imenica spojeno: „Nije ga bilo čitavo poslepodne.“
Po malo ili pomalo?
Kao prilog koji označava malu količinu ili određenu meru piše se spojeno: „To je pomalo smešno.“ U distributivnom značenju piše se odvojeno: „Svako je dobio po malo mleka.“
Dabogda ili da bog da?
Pravilno je spojeno, dabogda.
Ustvari ili u stvari?
Piše se odvojeno, u stvari.
Za ništa, nizašta ili ni za šta?
Pravilno je u tri odvojene reči: ni za šta.
Bezveze ili bez veze?
Pravilno je odvojeno, bez veze, kada je u pitanju spoj predloga „bez“ i imenice „veza“. „Ostao sam bez veze.“ U slučaju prideva „bezvezan“ piše se spojeno: „Bezvezna priča“.
Godinu i po ili godinu ipo?
Pravilno je godinu i po.
Laboratorija ili labaratorija?
Pravilno je laboratorija.
Vegeterijanac ili vegetarijanac?
Pravilno je vegetarijanac.
Ubuduće ili u buduće?
Ako koristimo kao prilog, onda se piše spojeno, ubuduće. „Ubuduće karte će koštati dvostruko više.“ Ako koristimo kao spoj predloga i prideva, onda ide odvojeno: „Uzdam se u buduće uspehe.“
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)