Danas slavimo 20.000 MUČENIKA NIKOMIDIJSKIH: Ako želite da uspešno pobedite prepreke izgovorite sledeću MOLITVU
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik Svetih dvadeset hiljada mučenika Nikomidijskih
Nikomidijski mučenici su prema legendi hrišćani koji su zbog hrišćanske vere masovno pogubljeni 302. godine u gradu Nikomidiji.
U vreme vladavine opakog cara Maksimijana Herkula hrišćanska vera cvetala je u Nikomidiji i svakog dana je bilo sve više hrišćana. Kada je car saznao koliko ima hrišćana u gradu bio je veoma ogorčen i smišljao je plan kako da ih sve pogubi.
Kako se približavao praznik Rođenja Hristovog, car je saznao koliko je jaka hrišćanska vera i koliko vernika broji, pa je naredio da tog dana vojska opkoli crkvu i da je zapali.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Kada su se vernici okupili na službi, vojska je, prema naređenju cara, opkolila crkvu, a carev izalsanik se pojavio i saopštio vernicima da će svi po carevoj zapovesti biti pogubljeni ukoliko odmah ne prinesu žrtvu idolima. Tada je arhiđakon počeo da besedi da bi ohrabrio narod.
Narod nije želeo da izda veru i odlulio je da umre za Hrista. Tog dana je prema predanju dvadeset hiljada hrišćana izgorelo je u plamenu.
U narodu važi verovanje da ako želite sebi i svojim bližnjima da date snagu i volju da uspešno pobede sve prepreke, izgovorite ove reči:
"Mučenici Gospodnji, blažena je zemlja koja se napila vaše krvi i sveto je mesto koje je primilo vaša tela: U podvigu, đavola pobediste i Hrista sa slobodom propovedaste! NJega kao Blagoga molite da spase duše naše." Amin.
Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke
Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Tajne Viminacijuma: Šta kriju katakombe ispod rimskog grada u srcu Srbije?
Rimska metropola na tlu Srbije čuva misterije starije od 17 vekova – mumije, tajne hodnike i zaboravljene rituale
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
OVO SRPSKO SELO KRIJE TAJNE: Tu se rađaju samo riđokosa deca, a opsedaju ga i tragači zbog blaga kralja Milutina
U bajkovitom selu Štava iznad kojeg se ponosno uzdiže Pančićev vrh, a ispod kojeg je Lukovska Banja sa nadaleko poznatim čudotvornim izvorima termomineralne vode, i dalje žive preci Saksonaca, koje je u 13. veku baš u ovo zabačeno mesto nadomak Kuršumlije doveo kralj Milutin.
Komentari(0)