NAJMOĆNIJI SAVET OCA TADEJA TOKOM POSTA Svaki dan treba da obratimo pažnju na jednu bitnu stvar
Vreme posta idealno je da se više duhovno uzdignemo, te da se približimo Bogu, najbolji način za to jeste molitva
Osnovno učenje Oca Tadeja jeste da je Bog svuda, i da pomaže svakome:
„I slabima i jakima, svakome kome je pomoć potrebna. Zato neprestano treba vežbati sebe da srce otvorimo Bogu“.
Otac Tadej je u razgovoru sa Vladetom Jerotićem govorio: “Bog je neuhvatljiva energija, i čovek nosi u sebi neuhvatljivu energiju. Kada se te dve energije usklade, kakav raj već ovde na zemlji, kakva radost i sveobuhvatna ljubav.”
Možda vas zanima:
"Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, neka ide kako ide": Životne lekcije oca Tadeja
Otac Tadej je u srpskom narodu ostao poznat kao izuzetan mislioc, a njegovi mudri saveti se i danas prepričavaju
OTAC TADEJ: Zašto su nam potrebne muke i patnje
Otac Tadej ostavio je iza sebe mudre i poučne misli, koje mnogi citiraju i primenjuju u životu.
Možda vas zanima:
"Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, neka ide kako ide": Životne lekcije oca Tadeja
Otac Tadej je u srpskom narodu ostao poznat kao izuzetan mislioc, a njegovi mudri saveti se i danas prepričavaju
OTAC TADEJ: Zašto su nam potrebne muke i patnje
Otac Tadej ostavio je iza sebe mudre i poučne misli, koje mnogi citiraju i primenjuju u životu.
Možda vas zanima:
"Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, neka ide kako ide": Životne lekcije oca Tadeja
Otac Tadej je u srpskom narodu ostao poznat kao izuzetan mislioc, a njegovi mudri saveti se i danas prepričavaju
OTAC TADEJ: Zašto su nam potrebne muke i patnje
Otac Tadej ostavio je iza sebe mudre i poučne misli, koje mnogi citiraju i primenjuju u životu.
“Ja nisam u stanju da se molim, kao Sveti Sava, po mesec i nešto dana, ali verujem u učenje isihasta. I verujem u čuda. Možemo da ih osetimo u svakom trenutku svog života ako prestanemo sa pokušajima da sve razumemo intelektom i ukoliko batalimo naše procene i mišljenja i naučimo da se približavamo Bogu, jer tako ćemo biti potpuno otvoreni za uticaj božanskih energija.”, govorio je Otac Tadej.
Vreme posta idealno je da se više duhovno uzdignemo, te da se približimo Bogu, najbolji način za to jeste molitva.
O dejstvu umno-srdačne molitve na čoveka starac je govorio i sledeće:„Sveti oci kažu da svako treba da upražnjava Isusovu molitvu: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me!“
Kad ona počne sama da se tvori, bez tvoje volje, to je neverovatna, božanska snaga. Osećaš neiskazanu radost. Sve ti je omiljeno, sve ti je dobro, sve ti je sveto.
To je Božanska blagodat koja se daje, ne zavisi od naše volje, želje; sama se kreće, kao neki motor. Čovek koji ima tu molitvu, šta god vidi, koga god vidi – raduje se. Zato je Sveti Serafim Sarovski posetiocu govorio: „Radosti moja!“
Zato, večeras kada krenete na spavanje prekrstite se i obratite se Bogu samo ovim rečima: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me!
Ako vam ovo uđe u naviku svaki dan, videćete kako se istinski mir i radost uvlače u vašu dušu. Otac Tadej kaže: “I molitva je vežba. Ako stalno ponavljamo molitvu, ona prelazi u osećanje.”
Zašto se ognjište nikada nije gasilo: Oganj kao sveto mesto doma, ulaz za duše i najstariji bog u srpskoj religiji
U tradicionalnim srpskim kućama, ognjište nije bilo samo mesto za kuvanje – bilo je centar sveta. Vatra se nije gasila bez molitve, pepeo nije iznošen bez reči, a oganj se poštovao kao živo biće.
Zašto se verovalo da sova “zove” mrtve: Noćne ptice u srpskoj mitologiji i njihova uloga u životu i smrti
U narodnom predanju Srba, sova nije bila samo ptica noći – već tihi glasnik onostranog. Ako se oglasi iznad kuće, naročito u ponoć, verovalo se da “neko mora poći” ili da duša luta bez mira.
Ko su bili Vetrenjaci: Nevidljiva bića iz srpskih planina koja su donosila bolest, šapat i inspiraciju
U narodnim verovanjima srpskog naroda, posebno u planinskim krajevima, verovalo se da kroz vetar prolaze nevidljiva bića – Vetrenjaci. Oni nisu ni dobri ni zli, ali njihov dah može doneti i pesmu i ludilo.
Konj u srpskom predanju: Sveti pratilac ratnika, vodič duše i životinja koja vidi ono što ljudi ne smeju
U staroj srpskoj mitologiji, konj nije bio samo jahaća životinja, već posrednik između svetova. Verovalo se da vidi duhove, oseća smrt i ponekad vodi dušu na onaj svet – tiho, bez pitanja.
Svi u Vranju su sedeli, a onda je svekrva zaigrala kolo: "Čim je mlada progovorila znao sam na šta će taj brak ličiti"
Nijedno svadbeno veselje u tom gradu ne otpočinje dok svekrva ne zaigra i ne povede kolo.
Komentari(0)