NAJMOĆNIJI ČOVEK U SRBIJI VERIO JE SESTRIČINU, A NJIHOVA LJUBAV BILA JE FATALNA: Ubijen je pred njenim očima
Ljubavna priča Mihaila Obrenovića puna je neverovatnih i zanimljivih detalja koji su obeležili njegov život.
Mihailo Obrenović rođen je 1823, a ubijen u atentatu na Košutnjaku 1868. godine. Bio je knez Srbije u dva navrata: od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine. Osim toga što je bio veliki knez, imao je veoma neobičnu ljubavnu priču po kojoj ga mnogi pamte.
Nesrećno oženjen mađarskom groficom Julijom, bio je zaljubljen u Katarinu Konstantinović, ćerku svoje sestre od tetke, ali nije mogao da se njome oženi.
Bojeći se da će knezu opasti ugled u narodu, tom su se braku protivili srpski političari, a i crkva je branila ženidbu sa bliskom rođakom.
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Ipak, o tome da je bila s njim, kao i da je ranjena, nije se baš govorilo. Iza svega se krije činjenica da su Mihailo i Katarina bili u bliskoj rodbinskoj vezi, tj. u petom kolenu srodstva (Katarina je Mihailu bila sestričina), tako da se brak nije mogao ozvaničiti. Ali Mihailo se zaljubio u Katarinu i vremenom zbog te ljubavi izazvao državnu krizu koja će ga nakon tri godine stajati i života. Naime, Mihailo se tajno verio sa Katarinom tri dana pred smrt, navodi istoričarka Zorica Janković za Vreme.
Ko je bila Katarina Konstatinović, fatalna Beograđanka?
Rođena davne 1848. godine, Katarina Konstantinović bila je unuka Jevrema Obrenovića, rođenog brata kneza Miloša. Imala je jednog brata, pukovnika Aleksandra Konstantinovića, i polusestru, Simonu – Simku. Nju je rodila Katarinina majka Anka u vanbračnoj vezi sa svojim zetom Jovanom Germanom.
Pošto je Katarinin otac umro, knez Mihailo je sestru od strica Anku i sestričinu Katarinu povremeno pozivao da žive na vladarskom dvoru. Nesrećno oženjen groficom Julijom Hunjadi koja nije mogla da rađa, Mihailo je želeo da se razvede.
Julija je imala ljubavnika, grofa Karla fon Arenberga, a Mihailo je želeo da oženi svoju sestričinu – Katarinu Konstantinović.
Bio je to glavni razlog ljutnje srpskog naroda koji nije voleo ni Juliju – zbog katoličke vere i mađarskog porekla, ali je ogorčenost porasla kada su se proširile vesti da knez želi da oženi svoju rođaku. To se nije dopadalo ni kleru ni političarima, pa je i sam predsednik vlade Ilija Garašanin smenjen sa položaja 1867. godine, između ostalog, zbog svoje primedbe na razvod i budući brak srpskog kneza, piše Stil Kurir.
Verili se tri dana pred njegovu smrt
Uprkos svemu, Mihailo i 20-godišnja Katarina verili su se u junu 1868. godine. Ali samo tri dana kasnije knez Mihailo je ubijen u atentatu na Košutnjaku. Pored buduće knjeginje, tog popodneva su mu društvo pravile i njena majka Anka i baka Tomanija. Mihailo je od ispaljenih metaka stradao na mestu, kao i Anka, a Katarina je pogođena s tri metka.
Te šetnje neutabanim stazama Topčidera bile su "njihova stvar", a kako piše casopiskuc.rs, prilikom te poslednje kobne Mihailo je uz sebe u levom džepu kaputa imao Katarininu sliku, maramicu i notes sa svilenim koricama na kojima mu je izvezla reči vera, ljubav i nada.
Katarina međutim nije dugo patila. Nakon kneževog ubistva prihvatila je udvaranje uvaženog generala, državnika i ministra vojnog Milivoja Petrovića Blaznavca.
Wikipedia/wikiwand
Samo četiri meseca kasnije – udala se
Ali ni taj spoj nije bio bez komplikovanih rođačkih odnosa. Spekulisalo se da je on zapravo vanbračni sin kneza Miloša – u tom slučaju, bio je polubrat Katarinine majke. Uz to, baš on je desetak godina ranije iz Katarinine sobe isterao nesrećno zaljubljenog profesora Pavlovića. Mada je i Blaznavac bio jedan od tadašnjih udvarača, držao se po strani kako ne bi narušio interese države i odnose sa knezom Mihailom. A nakon Kneževog ubistva to više nije bila prepreka.
Samo četiri meseca od tragičnog događaja u Košutnjaku Katarina se udala za 24 godine starijeg generala. Taj brak pak nije dugo potrajao. Pet godina kasnije general Blaznavac iznenada je preminuo od srčane kapi.
Bio je to treći muškarac u Katarininom životu koji je stradao. Tada se pojavio Mihailo Bogićević Ocika, još jedan čovek blizak vlasti. Osim što je bio brat od ujaka Anke Obrenović, uskoro će postati Katarinin drugi zakoniti suprug.
S obzirom na bliske rođačke veze, planirani brak je ponovo naišao na osudu. Katarina i Ocika su podmitili sveštenika da ih tajno venča, a na zvaničnom dokumentu su umesto Ocikinog potpisali nepostojeće ime.
WIKIMEDIA COMMONS
Razvela se zbog prijatelja svog sina
Iako ponovo u braku, Katarina je i dalje imala afere, a jedna od njih bila je, ni manje ni više, nego sa jednim od prijatelja njenog sina Vojislava. Iako je bila starija 18 godina, zbog njega je odlučila da napusti supruga.
Nakon razvoda više nije mogla da živi na visokoj nozi, ali mogla je da računa na pomoć svog sina i polusestre Simone, bogate dvorske dame u službi kraljice Elizabete Rumunske.
Godine 1910. u 62. godini Katarina Konstantinović preminula je u Nišu, zaboravljena od javnosti. Priča kaže da, kada je Katarinino telo sahranjivano, na mestu gde se nalazila stara skupština, konji koji su vukli pogrebnu kočiju, stali su i odbili da nastave put. Oni koji se sećaju govorili su da su onog dana kada je knez pošao u svoju poslednju šetnju Topčiderom njegovi konji stali na istom tom mestu i da ih je knez dugo umirivao pre nego što su pristali da nastave put.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(1)
Predivne tragične priče iz istorije vladarski dinastija