NI INTERNETA, A NI MOBILNIH TELEFONA Današnja deca nisu ni svesna kako se nakada odrastalo u Jugoslaviji, a ovih 11 stvari su mališani nekada obožavali da rade
Deca su se spontano okupljala i družila. Sedeli su po klupama, drveću, panjevima i ćaskali o svemu i svačemu.
Možda vas zanima:
OVA TRI ZABORAVLJENA SLATKIŠA obožavala je cela Jugoslavija, danas retko ko ih pravi: Preukusni su i ove recepte morate da imate
Većina nas bez slatkog ne može, pa ako je tako, onda bar da bude naših ruku delo!
Dva sata putovali u jednom pravcu da bi stigli na probe: Srpska deca spremila predstavu koju će izvesti usred Amerike, radnja protkana tradicijom i istorijom (FOTO)
Prva dečja predstava u Srpskom dramskom pozorištu u Čikagu - "Ko se ‘zadnji’ smeje", a u kojoj učestvuju deca poreklom iz razlicitih delova Srbije i Republike Srpske, premijerno će biti izvedena povodom Sretenja Dana državnosti u nedelju 11. februara u 17 sati u Kulturnom centru Nikola Tesla pri crkvi Svetog Nikole. Toga dana najmlađi će moči da uživaju i uz "Čudesnu šumu" koju je takođe režirao Igor Obradović, upravnik pozorišta i glavni glumac kratkog filma “Sladoled” zahvaljujući kojem se srpski cuo na više od 30 međunarodnih festivala.
Možda vas zanima:
OVA TRI ZABORAVLJENA SLATKIŠA obožavala je cela Jugoslavija, danas retko ko ih pravi: Preukusni su i ove recepte morate da imate
Većina nas bez slatkog ne može, pa ako je tako, onda bar da bude naših ruku delo!
Dva sata putovali u jednom pravcu da bi stigli na probe: Srpska deca spremila predstavu koju će izvesti usred Amerike, radnja protkana tradicijom i istorijom (FOTO)
Prva dečja predstava u Srpskom dramskom pozorištu u Čikagu - "Ko se ‘zadnji’ smeje", a u kojoj učestvuju deca poreklom iz razlicitih delova Srbije i Republike Srpske, premijerno će biti izvedena povodom Sretenja Dana državnosti u nedelju 11. februara u 17 sati u Kulturnom centru Nikola Tesla pri crkvi Svetog Nikole. Toga dana najmlađi će moči da uživaju i uz "Čudesnu šumu" koju je takođe režirao Igor Obradović, upravnik pozorišta i glavni glumac kratkog filma “Sladoled” zahvaljujući kojem se srpski cuo na više od 30 međunarodnih festivala.
Možda vas zanima:
OVA TRI ZABORAVLJENA SLATKIŠA obožavala je cela Jugoslavija, danas retko ko ih pravi: Preukusni su i ove recepte morate da imate
Većina nas bez slatkog ne može, pa ako je tako, onda bar da bude naših ruku delo!
Dva sata putovali u jednom pravcu da bi stigli na probe: Srpska deca spremila predstavu koju će izvesti usred Amerike, radnja protkana tradicijom i istorijom (FOTO)
Prva dečja predstava u Srpskom dramskom pozorištu u Čikagu - "Ko se ‘zadnji’ smeje", a u kojoj učestvuju deca poreklom iz razlicitih delova Srbije i Republike Srpske, premijerno će biti izvedena povodom Sretenja Dana državnosti u nedelju 11. februara u 17 sati u Kulturnom centru Nikola Tesla pri crkvi Svetog Nikole. Toga dana najmlađi će moči da uživaju i uz "Čudesnu šumu" koju je takođe režirao Igor Obradović, upravnik pozorišta i glavni glumac kratkog filma “Sladoled” zahvaljujući kojem se srpski cuo na više od 30 međunarodnih festivala.
U Jugoslaviji odrastanje je bilo potpuno drugačije od današnjeg. Nije bilo interneta, mobilnih telefona, bezbroj kanala na kablovskoj, ali je bilo više druženja među decom.
Deca su se spontano okupljala i družila. Sedeli su po klupama, drveću, panjevima i ćaskali o svemu i svačemu.
To su stvari koje su nezamislive u našem vremenu. Pa se postavlja pitanje kako je moguće da je tadašnje odrastanje ipak bilo bezbedno? Roditelji su dopuštali deci određene stvari koje današnji ne bi nikako, a evo kojih su to 11 "smrtnih grehova" tadašnjeg roditeljstva:
1. Deca su sama ostajala kod kuće i po nekoliko sati dok su roditelji na poslu ili kod prijatelja. Deca su često sama pravila ručak ili obavljala osnovne kućne poslove, pa su tek onda išla u školu, dok su roditelji bili na poslu.
2. Deca su slobodno vozila bicikl i niko nije nosio nikakvu zaštitu: ni na kolenima, ni na glavi.
3. Deca su se vozila u automobilima, a auto-sedišta specijalno za njih nisu ni postojala. Često nisu bila ni vezana na zadnjem sedištu, a neke su roditelji držali u krilu tokom vožnje.
4. Bilo im je dopušteno da se igraju – bilo gde i s kim god žele. Izlazili su napolje odmah nakon buđenja, a vraćala se kući pred večeru. Deca su tada imala mnogo više slobode.
5. Roditelji nisu obraćali veliku pažnju na to šta deca jedu i koliko jedu. Danas majke imaju opsesiju da deci spreme zdravu hranu, te da deca ne preteraju sa nezdravom hranom. Pre toga nije bilo. Deca su mogla da piju vodu direktno sa česme i iz baštanskog creva. Danas roditelje plaši činjenica da voda sa česme nije dovoljno zdrava, pa deci daju filtriranu vodu ili flaširanu.
6. Starija deca su čuvala mlađu decu. Recimo, šestogodišnje dete je čuvalo mlađeg brata ili sestru. Danas to ne dolazi u obzir. Samo odrasle i odgovorne osobe mogu da čuvaju decu.
7. Deca su na televiziji mogla da gledaju šta su htela.Tako danije bilo limita po tom pitanju.
8. Od automobila u Jugoslaviji su bili najpopularniji fića i stojadin, deca su se vozila bez auto - sedišta, često i bez pojasa, dok je majka na sav glas vikala da će nas dati prvom ko naiđe ako ne ućutimo.
9. Tokom letnjeg raspusta ujutru se izlazilo napolje, a vraćalo se kasno uveče. Kako prvi sumrak padne, majke su zvale decu u kuće, ali mnogi nisu slušali v eć su ostajali da se igraju sa drugarima. Mobilnih telefona nije bilo, niko nije mogao da nas zove da se vratimo kući.
10. Voće se kralo tako što smo se peli na visoke komšijske trešnje ili jabuke. Padali smo, lomili se, izbijali zube i niko nikog nije tužakao. Ogrebotine i posekotine su se ignorisale, a sve zbog još igre. Jer je pravilo bilo se takvi vratimo u kuću, roditelji nam taj dan neće dozvoliti više da izađemo napolje.
11. Jeli su se kolači, štrudle, sladoledi, palačinke, ali niko od toga nije bio debeo, jer smo stalno trčali, skakali, žurili, peli se. Nekoliko nas je pilo vodu ili sok iz iste flaše, ali niko nije dobio afte ili se razboleo od toga.
JAJE ČUVARKUĆA: Ovo je JEDINO ISPRAVNO uraditi sa prošlogodišnjim
Mnoge ljude muči pitanje šta se zapravo radi sa čuvarkućom od prošlog Uksrsa, kao i zašto je čuvamo svih 12 meseci
CRKVA OBELEŽAVA TRI SV. MUČENICE: Izgovorite danas ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 16. aprila po crkvenom, a 29. aprila po gregorijanskom kalendaru
Da li nekršteni ljudi mogu da odlaze u crkvu: Evo šta na to kažu sveštenici
Među pitanjima koji pokreću dileme, a koja su povezana sa religijom, nalazi se i dilema da li bi ljudi koji se nisu krstili trebalo da idu u crkvu. Šta o tome kažu sveštenici?
STRASNA NEDELJA Poslednja i NAJSTROŽA nedelja posta je pred nama, evo šta NIKAKO NE TREBA RADITI
Strasna nedelja, poznata i kao Stradalna ili Velika nedelja, je poslednja nedelja Vaskršnjeg posta. Naziv “strasna” ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post.
PUT SVETOG VASILIJA Rođenje i život jednog od najvoljenijih srpskih SVETITELJA, od Mrkonjića do Ostroga (FOTO)
Kada se iz pravca Mostara krene ka Trebinju, put će vas navesti kroz selo Mrkonjići. Mrkonjići su okićeni stablima najslađih smokava i narova koje ste ikada probali, ali pored toga, ono po čemu su Mrkonjići čuveni jeste to da je upravo tu rođen verovatno najomiljeniji i najpoštovaniji svetac naših prostora, naime ovde je rođen Sveti Vasilije Ostroški, čudotvorac.
Komentari(0)