NI INTERNETA, A NI MOBILNIH TELEFONA Današnja deca nisu ni svesna kako se nakada odrastalo u Jugoslaviji, a ovih 11 stvari su mališani nekada obožavali da rade
Deca su se spontano okupljala i družila. Sedeli su po klupama, drveću, panjevima i ćaskali o svemu i svačemu.
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
U Jugoslaviji odrastanje je bilo potpuno drugačije od današnjeg. Nije bilo interneta, mobilnih telefona, bezbroj kanala na kablovskoj, ali je bilo više druženja među decom.
Deca su se spontano okupljala i družila. Sedeli su po klupama, drveću, panjevima i ćaskali o svemu i svačemu.
To su stvari koje su nezamislive u našem vremenu. Pa se postavlja pitanje kako je moguće da je tadašnje odrastanje ipak bilo bezbedno? Roditelji su dopuštali deci određene stvari koje današnji ne bi nikako, a evo kojih su to 11 "smrtnih grehova" tadašnjeg roditeljstva:
1. Deca su sama ostajala kod kuće i po nekoliko sati dok su roditelji na poslu ili kod prijatelja. Deca su često sama pravila ručak ili obavljala osnovne kućne poslove, pa su tek onda išla u školu, dok su roditelji bili na poslu.
2. Deca su slobodno vozila bicikl i niko nije nosio nikakvu zaštitu: ni na kolenima, ni na glavi.
3. Deca su se vozila u automobilima, a auto-sedišta specijalno za njih nisu ni postojala. Često nisu bila ni vezana na zadnjem sedištu, a neke su roditelji držali u krilu tokom vožnje.
4. Bilo im je dopušteno da se igraju – bilo gde i s kim god žele. Izlazili su napolje odmah nakon buđenja, a vraćala se kući pred večeru. Deca su tada imala mnogo više slobode.
5. Roditelji nisu obraćali veliku pažnju na to šta deca jedu i koliko jedu. Danas majke imaju opsesiju da deci spreme zdravu hranu, te da deca ne preteraju sa nezdravom hranom. Pre toga nije bilo. Deca su mogla da piju vodu direktno sa česme i iz baštanskog creva. Danas roditelje plaši činjenica da voda sa česme nije dovoljno zdrava, pa deci daju filtriranu vodu ili flaširanu.
6. Starija deca su čuvala mlađu decu. Recimo, šestogodišnje dete je čuvalo mlađeg brata ili sestru. Danas to ne dolazi u obzir. Samo odrasle i odgovorne osobe mogu da čuvaju decu.
7. Deca su na televiziji mogla da gledaju šta su htela.Tako danije bilo limita po tom pitanju.
8. Od automobila u Jugoslaviji su bili najpopularniji fića i stojadin, deca su se vozila bez auto - sedišta, često i bez pojasa, dok je majka na sav glas vikala da će nas dati prvom ko naiđe ako ne ućutimo.
9. Tokom letnjeg raspusta ujutru se izlazilo napolje, a vraćalo se kasno uveče. Kako prvi sumrak padne, majke su zvale decu u kuće, ali mnogi nisu slušali v eć su ostajali da se igraju sa drugarima. Mobilnih telefona nije bilo, niko nije mogao da nas zove da se vratimo kući.
10. Voće se kralo tako što smo se peli na visoke komšijske trešnje ili jabuke. Padali smo, lomili se, izbijali zube i niko nikog nije tužakao. Ogrebotine i posekotine su se ignorisale, a sve zbog još igre. Jer je pravilo bilo se takvi vratimo u kuću, roditelji nam taj dan neće dozvoliti više da izađemo napolje.
11. Jeli su se kolači, štrudle, sladoledi, palačinke, ali niko od toga nije bio debeo, jer smo stalno trčali, skakali, žurili, peli se. Nekoliko nas je pilo vodu ili sok iz iste flaše, ali niko nije dobio afte ili se razboleo od toga.
Zašto pravoslavci stoje u crkvi, dok ljudi drugih vera kleče
Najraniji hrišćani, oni koji su živeli u apostolskim vremenima, dakle, tokom prvog stoleća nove ere, molili su se stojeći
Oplenac – gde se pod svodovima kraljevske crkve čuva istorija Srbije
Oplenac nije samo crkva – to je kraljevski kompleks, umetničko remek-delo i mesto gde su sahranjeni Karađorđevići, dinastija koja je oblikovala srpsku istoriju.
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
2. oktobra 1805. godine rođen je čuveni danski književnik poznat u svetu najviše po bajkama, Hans Kristijan Andersen.
Šta je patrijarh Pavle smatrao "najvećim srpskim grehom"? Kad se to javi, bez traga nestaju i ljubav i vera
Patrijarh srpski Pavle jedan od najpoštovanijih verskih poglavara u istoriji Balkana, a iza njega je ostalo mnogo mudrih misli, među kojima je i ona o tome šta smatra najvećim grehom.
Komentari(0)