Ovako je nastala čuvena srpska trobojka koja se danas slavi: Miloš Obrenović "iskulirao" Turke i primakao se Rusima uzevši crvenu, plavu i belu boju za našu zastavu (FOTO)
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležava se danas, po treći put, u Srbiji i Republici Srpskoj, a prvi put ove godine proslavlja se i van granica naše zemlje - u Crnoj Gori i Nemačkoj. Danas će mnogi Srbi bez obzira gde žive na svojim kućama istaći čuvenu trobojku, koja je nastala još u doba Miloša Obrenovća i to na veoma zanimljiv način.
Iako je bio nepismen znao je da pregovara i za dvadeset godina sa jako malo žrtava uspeo je da pridobije šest nahija bez ispaljenog metka. Za tri meseca ratovanja i diplomatskim pregovorima koje je vodio uspeo da pridobije kamen temeljac srpske državnosti.
Uredbama turskog hatišerifa Srbija je imala pravo da dobije i zastavu gde su elementi uzeti iz srednjeg veka. Grb je nastao sa čuvena četiri slova “S” koji je se nalazio na štitu u periodu 1830. godine, i gde se još nalaze kruna, plašt, maslinova grančica koja simbolizuje mir i grančica hrasta koja ima značenje temeljitosti i postojanosti.
rina
- Nakon turskog insistiranja da se na zastavi nađu i četiri polumeseca, Miloš je izdejstvovao da to bude neko solomonsko rešenje – šestokraka zvezda. Кasnije kada je Miloš hteo da se približi Rusima, na njegovo pitanje kakva je vaša zastava oni su odgovorili bela i plava, on je rekao ajde da se ne naljute braća Rusi mi ćemo samo okrenuti boje i time smo dobili boje današnje zastave”, kaže za RINU istoričar Aleksandar Marušić.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
Prvu narodnu zastavu propisao je Sretenjski ustav iz februara 1835. godine, kada su bili određeni zastava i grb. Ostalo je zabeleženo da je ustav pročitan i objavljen na svečan način, uz zastave i svečanu muziku, kneževu konjičku i pešačku gardu i uz prisustvo državnog vrha i poslanika, a uveče je priređen vatromet i održana pozorišna predstava.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)