4 STVARI KOJE SU BILE OBAVEZNE U ŠKOLAMA U JUGOSLAVIJI, A DANAS NE POSTOJE: Deca učila kako se kuva i zašiva odeća
Školovanje u Jugoslaviji umnogome se razlikovalo od današnjeg, a 4 stvari bile su obavezne.
Detinjstvo u Jugoslaviji se veoma razlikovalo od detinjstva danas. Danas je tehnologija uzela maha, a samim tim, deca se vaspitavaju na drugačiji način. Ranije, decu su pripremali za život drugačijim metodama, dok se čini da su neke veštine bile veoma korisne (a današnja deca ih nemaju).
Učili su stvari koje su neophodne za život, a koje su danas postale obezvređene. Dok jedni smatraju da je nekada bilo mnogo bolje i lakše, drugi misle da su danas roditelji više informisani i stručniji. I jedan i drugi pristup imaju svoje mane i prednosti, a kada je reč o školovanju, evo koje su 4 velike razlike:
1. Domaćinstvo
Mnogi smatraju da je šteta što domaćinstvo više ne postoji u osnovnim školama. Na ovom času učenici su stekli razne veštine, poput kako se kuva, postavlja sto, šili su, spremali kolače, popravljali, učili kako se održava dom... Danas se često ističe kako deci nedostaju praktična znanja usled zaokupljenosti tehnologijom, piše Yumama.
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
2. Deca su se slično oblačila
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Danas mnogi mališani nose markiranu garderobu u školu, neki imaju jeftinije, a neki izuzetno skupe patike koje reklamiraju popularni jutjuberi i influenseri. U školi u Jugoslaviji deca su se slično oblačila. Naravno, postojale su neke razlike, ali ne toliko vidljive kao danas.
3. Fizičko vaspitanje je bilo jedan od važnijih predmeta
Usled porasta procenta dece koja imaju problem sa gojaznošću i danas se razmatra da fizička aktivnost bude što više prisutnija u školama. Nekada je fizičko vaspitanje bilo jedan od važnih predmeta u školi i kada mu se pristupalo sa velikom ozbiljnošću. Oprema za čas je bila veoma važna. Devojčice su nosile crne trikoe, a dečaci sportske šortseve i bele majice. Na časovima se dosta radila gimnastika i bila jedna od omiljenih aktivnosti, ali se trčalo, plivalo, igrao fudbal - učenici bi "istrošeni" i umorni napuštali fiskulturnu salu.
4. Uloga učiteljice je bila važna
Školska pravila su nalagala da se ustane svaki put kad na nastavu dođe učiteljica. Tako su joj iskazivali poštovanje. Školska pravila su takođe naglašavala da je učitelj u pravu i da mora da se poštuje disciplina. Ako učenici nisu sledili uputstva učitelja, postojale su kazne. Roditelji i učitelji nisu jedni drugima rušili autoritet, a u mnogim školama je postojala praksa da učiteljica u knjižicu svakog dana napiše šta je učenik radio kako bi roditelji mogli da isprate aktivnosti i ponašanje.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)