Verovatno najpoznatija slika svih vremena krije priču o osmehu naslikane žene. Vekovima umetnici i laici pokušavaju da dešifruju zašto se Đokonda tako smeši, da li je srećna ili setna.
Mona Liza ili Đokonda je čuveno remek-delo renesansnog slikara Leonarda da Vinčija, izrađena uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole.
Verovatno najpoznatija slika svih vremena krije priču o osmehu naslikane žene. Vekovima umetnici i laici pokušavaju da dešifruju zašto se Đokonda tako smeši, da li je srećna ili setna.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Poznati biograf italijanskih umetnika Đorđo Vasari prvi je u 16. veku primetio da je model za Mona Lizu bila Lisa del Đakondo, rođena Gerardini, supruga imućnog firentinskog trgovca Frančeska del Đokonda. U svojoj knjizi Martin Kemp otkriva da je Del Đakondo bio trgovac uključen u trgovinu robljem. Kad su se 1495. godine venčali, Liza je bila petnaestogodišnja tinejdžerka, a Frančesko tridesetogodišnji udovac sa sinom. Imali su šestoro dece, tri ćerke i tri sina, a živeli su na visokoj nozi.
Najveći broj teorija o Đokondinom nedokučivom osmehu kao osnovni uzrok njenog čarobnog dejstva ističe tehniku koju je Leonardo primenio u stvaranju kompozicije slike, poznatu kao sfumato. Pomoću ove tehnike može se steći utisak razlivenosti senki, zbog čega su obrisi magličasti, te se otuda crte lica čine neprecizne.
Postoje, međutim, i drugačije hipoteze, kao što je ona koju je iznela Margaret Livingston, neurološkinja sa Harvarda, koja tvrdi da se posmatraču čini da se Đokondin osmeh naizmenično pojavljuje i nestaje zbog načina funkcionisanja ljudskog oka.
Po ovoj teoriji, kada gledamo u Đokondine oči, njena se usta nalaze u perifernom uglu našeg vidnog polja, što nam onemogućava da razlučimo detalje portreta, već smo u stanju samo da uočimo obrise lika. Ali kada pogled usmerimo na njena usta, senke se gube i odjednom nam se ukazuje potpuno drugačiji lik.
S druge strane, ekipa antropologa sa Univerziteta u Bredfordu iznela je tvrdnju za uzrok Đokondinog nerazlučivog osmeha u stvari leži u problemu sa vilicom od kojeg je patila devojka, za koju se pretpostavlja da je bila Izabela od Aragona i Kastilje, ćerka katoličkih kraljeva Ferdinanda i Izabele. Po ovoj teoriji, Da Vinči je zapravo hteo da sakrije da je devojka sa slike imala nakazne zube, pa ju je tako naslikao sa izrazom zagonetnog osmeha.
Zanimljivo u svemu je da je pre nekoliko godina jedan slikar iz Prokuplja izjavio kako je rešio misteriju Mona Lizinog osmeha.
Naime, Vladimir Novaković je nakon dugogodišnjeg istraživanja i rada otkrio zbog čega se žena, čiji se identitet ni nakon pola milenijuma ne može sa sigurnošću odrediti, tako neobjašnjivo i neodređeno smeši.
- Dugo sam radio na ovoj slici, a još duže razmišljao o Mona Lizi i njenoj tajni. Verujem da sam odgonetnuo razlog njenog misterioznog osmeha, a on se krije u njenim rukama sklopljenim na stomaku i u očiglednoj trudnoći - objasnio je Novaković.
Nije nemoguće da položaj Mona Lizinih ruku i blažen osmeh ukazuju da je ona zapravo u blagoslovenom stanju. Sa druge strane, ima i onih koji smatraju da ovaj zaključak nema previše veze sa istinom i da se pravi razlog čuvenog misterioznog osmeha nikada neće saznati.
U svakom slučaju Mona Liza ostaje svetsko blago, zaista neprocenjivo. Prema francuskom zakonu o nasleđu, ne može se kupiti niti prodati. Kao deo kolekcije Luvra, Mona Liza pripada javnosti, a po narodnom dogovoru, njihova srca pripadaju njoj.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)