Verovatno najpoznatija slika svih vremena krije priču o osmehu naslikane žene. Vekovima umetnici i laici pokušavaju da dešifruju zašto se Đokonda tako smeši, da li je srećna ili setna.
Mona Liza ili Đokonda je čuveno remek-delo renesansnog slikara Leonarda da Vinčija, izrađena uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole.
Verovatno najpoznatija slika svih vremena krije priču o osmehu naslikane žene. Vekovima umetnici i laici pokušavaju da dešifruju zašto se Đokonda tako smeši, da li je srećna ili setna.
Možda vas zanima:
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
ISTORIJA DEMOKRATIJE U SRBA: Ćorave kutije i ostale izborne krađe i podvale
Strpljivi čitalac ovog štiva biće zapanjen činjenicama: istorija srpskih izbora - od onih prvih održanih po odredbama Trojičkog ustava (donetog u Kragujevcu 1869.) pa do lokalnih iz 1996 - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada...
Poznati biograf italijanskih umetnika Đorđo Vasari prvi je u 16. veku primetio da je model za Mona Lizu bila Lisa del Đakondo, rođena Gerardini, supruga imućnog firentinskog trgovca Frančeska del Đokonda. U svojoj knjizi Martin Kemp otkriva da je Del Đakondo bio trgovac uključen u trgovinu robljem. Kad su se 1495. godine venčali, Liza je bila petnaestogodišnja tinejdžerka, a Frančesko tridesetogodišnji udovac sa sinom. Imali su šestoro dece, tri ćerke i tri sina, a živeli su na visokoj nozi.
Najveći broj teorija o Đokondinom nedokučivom osmehu kao osnovni uzrok njenog čarobnog dejstva ističe tehniku koju je Leonardo primenio u stvaranju kompozicije slike, poznatu kao sfumato. Pomoću ove tehnike može se steći utisak razlivenosti senki, zbog čega su obrisi magličasti, te se otuda crte lica čine neprecizne.
Postoje, međutim, i drugačije hipoteze, kao što je ona koju je iznela Margaret Livingston, neurološkinja sa Harvarda, koja tvrdi da se posmatraču čini da se Đokondin osmeh naizmenično pojavljuje i nestaje zbog načina funkcionisanja ljudskog oka.
Po ovoj teoriji, kada gledamo u Đokondine oči, njena se usta nalaze u perifernom uglu našeg vidnog polja, što nam onemogućava da razlučimo detalje portreta, već smo u stanju samo da uočimo obrise lika. Ali kada pogled usmerimo na njena usta, senke se gube i odjednom nam se ukazuje potpuno drugačiji lik.
S druge strane, ekipa antropologa sa Univerziteta u Bredfordu iznela je tvrdnju za uzrok Đokondinog nerazlučivog osmeha u stvari leži u problemu sa vilicom od kojeg je patila devojka, za koju se pretpostavlja da je bila Izabela od Aragona i Kastilje, ćerka katoličkih kraljeva Ferdinanda i Izabele. Po ovoj teoriji, Da Vinči je zapravo hteo da sakrije da je devojka sa slike imala nakazne zube, pa ju je tako naslikao sa izrazom zagonetnog osmeha.
Zanimljivo u svemu je da je pre nekoliko godina jedan slikar iz Prokuplja izjavio kako je rešio misteriju Mona Lizinog osmeha.
Naime, Vladimir Novaković je nakon dugogodišnjeg istraživanja i rada otkrio zbog čega se žena, čiji se identitet ni nakon pola milenijuma ne može sa sigurnošću odrediti, tako neobjašnjivo i neodređeno smeši.
- Dugo sam radio na ovoj slici, a još duže razmišljao o Mona Lizi i njenoj tajni. Verujem da sam odgonetnuo razlog njenog misterioznog osmeha, a on se krije u njenim rukama sklopljenim na stomaku i u očiglednoj trudnoći - objasnio je Novaković.
Nije nemoguće da položaj Mona Lizinih ruku i blažen osmeh ukazuju da je ona zapravo u blagoslovenom stanju. Sa druge strane, ima i onih koji smatraju da ovaj zaključak nema previše veze sa istinom i da se pravi razlog čuvenog misterioznog osmeha nikada neće saznati.
U svakom slučaju Mona Liza ostaje svetsko blago, zaista neprocenjivo. Prema francuskom zakonu o nasleđu, ne može se kupiti niti prodati. Kao deo kolekcije Luvra, Mona Liza pripada javnosti, a po narodnom dogovoru, njihova srca pripadaju njoj.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Zaveži dušu u maramicu: Zaboravljeni ritual iz Pomoravlja pred rastanak sa voljenima
Kad sin krene u vojsku, muž na rad u tuđinu, ili brat u svet – žene iz Pomoravlja su vezivale maramicu sa hlebom, zemljom i zdravcem. Verovalo se da tako „duša ostaje kod kuće“ dok se telo ne vrati.
Ko je bila Vidosava Kovačević: Prva Srpkinja koja je pisala o telu, smrti i ženskom iskustvu – pre Prvog svetskog rata
Dok su druge pisale o ružama i poeziji, ona je pisala o umiranju, bolu, usamljenosti i telu koje stari. Njeni rukopisi bili su šapat koji niko nije bio spreman da čuje.
Peškir za štalu: Zašto su žene u Podrinju tkale poseban peškir koji se nikada nije unosio u kuću
U selima uz Drinu postojao je neobičan običaj – tkanje i kačenje posebnog peškira na vrata štale. Nije služio za brisanje, već za zaštitu. Nije se unosio u kuću, niti prao. Imao je svoju šaru, svrhu i dušu.
Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Zašto su žene u okolini Leskovca na dan Svete Petke stavljale so ispod jastuka: Običaj za dobijanje odgovora u snu
Verovalo se da, ako u noći uoči Svete Petke staviš šaku soli pod jastuk i postaviš pitanje u tišini, san će ti doneti odgovor. Tihi ritual koji se danas skoro zaboravio, nekada je bio važan čin introspekcije i nade.
Komentari(0)