NEKADA SU BILA JAKO POPULARNA Spisak zaboravljenih srpskih imena koja su nosili junaci, naučnici, pisci...
Činjenica je da je jezik živa tvorevina svakog naroda i da se stalno menja. Neke reči ulaze u upotrebu, druge izlaze, a ima i onih koje posle nekog vremena postanu potpuno zaboravljene. Slično je i sa imenima.
Postoji čitav niz različitih imena koja su danas popularna, od onih tradicionalnih, lepih i dobro poznatih, pa sve do ovih modernih, kratkih i neobičnih.
Činjenica je da je jezik živa tvorevina svakog naroda i da se stalno menja. Neke reči ulaze u upotrebu, druge izlaze, a ima i onih koje posle nekog vremena postanu potpuno zaboravljene. Slično je i sa imenima.
Možda vas zanima:
POSTOJE NEHRIŠĆANSKA IMENA U SRBIJI Mnogi ih daju deci, a ne znaju da se smatraju nepravoslavnim
Ako ste u opštini, po rođenju zavedeni pod imenom kog nema u crkvenim knjigama, tada vam na krštenju daju neko ime koje postoji u knjigama i obično predstavlja nekog sveca.
KAKO SU RODITELJI DAVALI DECI IMENA U JUGOSLAVIJI? Otkud strana imena u Srbiji i zašto je nekada bilo moderno davati deci imena kao što su Mišel, Ketrin, Žaklina...
Danas se sećamo davne 1981. godine i kakva su imena deca dobijala u Jugoslaviji.
Možda vas zanima:
POSTOJE NEHRIŠĆANSKA IMENA U SRBIJI Mnogi ih daju deci, a ne znaju da se smatraju nepravoslavnim
Ako ste u opštini, po rođenju zavedeni pod imenom kog nema u crkvenim knjigama, tada vam na krštenju daju neko ime koje postoji u knjigama i obično predstavlja nekog sveca.
KAKO SU RODITELJI DAVALI DECI IMENA U JUGOSLAVIJI? Otkud strana imena u Srbiji i zašto je nekada bilo moderno davati deci imena kao što su Mišel, Ketrin, Žaklina...
Danas se sećamo davne 1981. godine i kakva su imena deca dobijala u Jugoslaviji.
Možda vas zanima:
POSTOJE NEHRIŠĆANSKA IMENA U SRBIJI Mnogi ih daju deci, a ne znaju da se smatraju nepravoslavnim
Ako ste u opštini, po rođenju zavedeni pod imenom kog nema u crkvenim knjigama, tada vam na krštenju daju neko ime koje postoji u knjigama i obično predstavlja nekog sveca.
KAKO SU RODITELJI DAVALI DECI IMENA U JUGOSLAVIJI? Otkud strana imena u Srbiji i zašto je nekada bilo moderno davati deci imena kao što su Mišel, Ketrin, Žaklina...
Danas se sećamo davne 1981. godine i kakva su imena deca dobijala u Jugoslaviji.
Zato vam predstavljamo spisak od 15 predivnih muških imena koja su bila česta kod Srba, a koja su danas ili potpuno izašla iz upotrebe ili se jako retko mogu čuti:
ARSENIJE – ima značenje muževan
VELIZAR – strela, koplje
GAVRILO – snažan, jak, moćan čovek
DOSITEJ – onaj koji obožava Boga
ĐURAĐ – zemljoradnik
ZAVIDA - zaštitni ime, dete kome mogu samo da zavide
IVANIŠ - izvedeno od imena Ivan, ali i varijanta imena Jovan
JOAKIM – Bog je postavio
LJUBIVOJE – rođen iz ljubavi
MOMČILO - lep, stasit momak, momčina
NEVEN – poput cveta nevena
NJEGOSLAV, NJEGOMIR, NJEGOVAN – onaj koji čuva mir
SRDAN – sluga
TANASIJE – besmrtan
CVJETIN – lep poput cveta
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)