DANAS SLAVIMO VELIKOG SVETITELJA KOJI JE UČINIO ČUDO Jednu stvar bi trebalo uraditi za dobro zdravlje
Bio je kapetan, starešina vojnika koji su prisustvali raspeću Isusa Hrista na Golgoti, o čemu svedoče jevanđelisti Matej, Marko i Luka. Kao živi svedok Hristovog vaskrsenja, obratio je mnoge neznabošce u istinitu veru.
Sveti mučenik Longin, je bio prvi oficir koji je, posle Hristovog stradanja, skinuo vojnu uniformu i udaljio se od sveta radi Hrista. Bio je kapetan, starešina vojnika koji su prisustvali raspeću Isusa Hrista na Golgoti, o čemu svedoče jevanđelisti Matej, Marko i Luka. Kao živi svedok Hristovog vaskrsenja, obratio je mnoge neznabošce u istinitu veru.
Verovanja vezana za ovaj praznik
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO PRENOS MOŠTIJU SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG Ako uradite jednu stvar sve će vam u životu ići lakše
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen prenosu moštiju Svetog Jovana Zlatoustog
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO PRENOS MOŠTIJU SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG Ako uradite jednu stvar sve će vam u životu ići lakše
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen prenosu moštiju Svetog Jovana Zlatoustog
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO PRENOS MOŠTIJU SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG Ako uradite jednu stvar sve će vam u životu ići lakše
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen prenosu moštiju Svetog Jovana Zlatoustog
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
Svi vernici bi danas trebalo da odu u crkvu, da se pomole i upalite sveću za zdravlje svih ljudi, a na putu ka kući, valjalo bi pomoći prvoj osobi koju sretnu.
Predanje kaže da će u tom slučaju ovaj svetitelj zauzvrat ispuniti molitve i podariti zdravlje i blagostanje.
Podario vid oslepeloj udovici i priredio joj čudo
Posle mnogo vremena od Longinove smrti, kako je zapisao njegov životopisac, u Kapadokiji je oslepela jedna udovica. Pošto joj lekari nisu mogli da pomognu, pošla je sa sinom u Jerusalim da se pokloni svetinjama. Tek što su stigli, njen sin se iznenada razboleo i umro.
Shutterstock
U toj velikoj žalosti javio joj se Sv. Longin i utešio ju je obećanjem da će joj povratiti vid i pokazati joj sina u nebeskoj slavi. Svetitelj ju je uputio iza gradskih zidina, na smetlište, da tamo otkopa njegovu glavu. Čeprkajući po smetlištu, udovica je u jednom trenutku dotakla glavu svetog mučenika i odmah progledala. Ispunjena radošću, uzela je svetiteljevu glavu, oprala je, okadila i stavila u svoj stan kao najveću dragocenost.
Kakva je sudbina zadesila Longina?
Bio je, starešina vojnika, odnosno straže koja je čuvala Hristov grob. Kad su jevrejske starešine saznale za Hristovo vaskrsenje, potplaćivali su vojnike da pronose lažnu vest – da Hristos nije vaskrsao nego da su ga ukrali njegovi učenici. Pokušali su da potplate i Longina, ali on na to nije pristao.
Jevrejske starešine su tada hteli da ga ubiju, ali on je saznao za to i zajedno sa dva svoja druga, skinuo je svoj vojnički pojas, otišao kod apostola i krstio se, a zatim je tajno napustio Jerusalim i preselio se u Kapadokiju.
Tamo se predao postu i molitvi. Potom se udaljio u selo na imanje svoga oca, ali ni tamo ga nisu ostavili na miru. Saznavši gde se Longin nalazi, Pilat je poslao vojnike da ga poseku, ali svetitelj je to provideo duhom.
Pexels
Izašao je u susret svojim dželatima i svratio ih u svoj dom ne kazujući im ko je. Dobro ugošćeni vojnici legli su da spavaju, a Sveti Longin molio se celu tu noć, pripremajući se za smrt. Ujutru je doveo i ona dva svoja druga, obukao se u bele pogrebne haljine, poučio svoje ukućane i pokazao im mesto na jednom brdašcu, gde će ga sahraniti.
Tada se javio vojnicima i kazao im da je on Longin, koga oni traže. Vojnici su se zbunili i zastideli, i nisu ni mislili da da ga poseku, no svetitelj je od njih zahtevao da ispune zapovest svog starešine. Tada su posečeni i Longin i dva njegova druga. Longinovu glavu vojnici su odneli Pilatu, a ovaj ju je predao Jevrejima koji su je zakopali u đubre van grada.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
Komentari(0)