"Čuvajte se raje sirotinje, kad ustane kuka i motika, biće Turkom po Mediji muka"
Na tajnom zboru u skrovitoj Marićevića jaruzi, na Sretenje 15. februara 1804. godine, sa Karađorđem na čelu, podignut je Prvi srpski ustanak.
Lepote Srbije/K.R.
Jaruga je dobila ime po knezu Teodosiju Marićeviću koji je bio predložen za vođu Prvog srpskog ustanka ali on je predložio Karađorđa.
Marićević je tokom svađe oko finansiranja ustanka pokušao da ubije Karađorđa, ali mu je puška zatajila i Karađorđe ga je teško ranio. Ranjen je odnet u Orašac gde je preminuo.
Možda vas zanima:
MESTO SLAVNE BITKE I POGIBIJE Brdo nadomak Niša gde su Srbi pružali otpor daleko brojnijoj neprijateljskoj vojsci
Nedaleko od sela Kamenica, severoistočno od Niša, nalazi se uzvišenje Čegar, poznato istorijsko mesto po bici iz Prvog srpskog ustanka. Na platou uzvišenja, gde je bio šanac Stevana Sinđelića, 31. maja 1809. godine došlo je do Čegarske bitke.
NAJPOTRESNIJA PRIČA PRVOG SRPSKOG USTANKA Pod naletom Turaka srpske majke su se herojski ponele i zauvek ušle u legendu!
Neposredno nakon sloma Prvog srpskog ustanka jedno malo selo kraj Obrenovca zauvek se upisalo u istoriju i legendu. Nažalost, tragičnim događajem.
Možda vas zanima:
MESTO SLAVNE BITKE I POGIBIJE Brdo nadomak Niša gde su Srbi pružali otpor daleko brojnijoj neprijateljskoj vojsci
Nedaleko od sela Kamenica, severoistočno od Niša, nalazi se uzvišenje Čegar, poznato istorijsko mesto po bici iz Prvog srpskog ustanka. Na platou uzvišenja, gde je bio šanac Stevana Sinđelića, 31. maja 1809. godine došlo je do Čegarske bitke.
NAJPOTRESNIJA PRIČA PRVOG SRPSKOG USTANKA Pod naletom Turaka srpske majke su se herojski ponele i zauvek ušle u legendu!
Neposredno nakon sloma Prvog srpskog ustanka jedno malo selo kraj Obrenovca zauvek se upisalo u istoriju i legendu. Nažalost, tragičnim događajem.
Možda vas zanima:
MESTO SLAVNE BITKE I POGIBIJE Brdo nadomak Niša gde su Srbi pružali otpor daleko brojnijoj neprijateljskoj vojsci
Nedaleko od sela Kamenica, severoistočno od Niša, nalazi se uzvišenje Čegar, poznato istorijsko mesto po bici iz Prvog srpskog ustanka. Na platou uzvišenja, gde je bio šanac Stevana Sinđelića, 31. maja 1809. godine došlo je do Čegarske bitke.
NAJPOTRESNIJA PRIČA PRVOG SRPSKOG USTANKA Pod naletom Turaka srpske majke su se herojski ponele i zauvek ušle u legendu!
Neposredno nakon sloma Prvog srpskog ustanka jedno malo selo kraj Obrenovca zauvek se upisalo u istoriju i legendu. Nažalost, tragičnim događajem.
Početak 19. veka bilo je teško vreme za Srbe. Porezi su bili ogromni, teror koji su trpeli od strane dahija unosio je sve veći strah. Ali i želju za slobodom. Dugogodišnje patnje i stradanja, nepravda, nasilje, mučenja i ubijanja, nagomilali su ogromni bes i mržnju u srcima ljudi i dalo im snagu da se pobune protiv turskih dahija i krenu u borbu za oslobođenje svoje zemlje.
Lepote Srbije/K.R.
Kako bi predupredili mogući ustanak, Turci su 4. februara 1804. godine, organizovali Seču knezova, masovno pogubljenje srpskih narodnih poglavara.
Ovaj postupak, umesto da zaplaši i natera ih da se povuku, samo je dodatno podstakao Srbe na pobunu i ustanak.
Prvi dogovori o ustanku dogodili su se u kući Marka Karatošića u Orašcu i tom sastanku su prisustvovali svi viđeniji ljudi koji su izbegli pogubljenje.
Nakon toga, na tajnom zboru u skrovitoj Marićevića jaruzi, na Sretenje 15. februara 1804. godine, sa Karađorđem na čelu, podignut je Prvi srpski ustanak.
Lepote Srbije/K.R.
Do jaruge vode stepenice koje krivudaju ka dolini gde se nalazi mermerna spomen ploča na kojoj su ispisani delovi pesme "Početak bune protiv dahija".
Jaruga je dovoljno udaljena od glavnog puta i zaklonjena šumom - tada bez stepenica, pa je bila savršeno mesto za tajni sastanak.
U Marićevoj jaruzi nalazi se spomen česma koja je podignuta 1954. godine izgrađena iz tri kamena bloka.
Na levoj i desnoj ploči uklesani su stihovi iz pesme „Početak bune na dahije“.
Na srednjem bloku je upisano: Na ovom mestu 15. februar 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak.
Sa desne strane česme nalazi se bronzana ploča sa likom Karađorđa uokvirenim tekstom Verhovni Vožd naroda serbskog koju je uradio je Raja Nikolić, skulptor iz Aranđelovca.
Na levoj strani česme nalazi se reljef, dimenzija tri puta dva metra, “Zakletva ustanika” autora Zorana Miladinovića i Milorada Rajića.
Lepote Srbije/K.R.
U neposrednoj blizini, u samom Orašcu, podignuti su crkva, škola i spomenik Karađorđu, u znak sećanja na jedan od najznačajnijih događaja u našoj istoriji.
Karađorđev spomenik, podignut povodom 200 godina od podizanja Prvog srpskog ustanka, izrađen je u belom mermeru, izvađenom iz planine Venčac kod Aranđelovca.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)