40.000 NIJANSI SIVE Ovo je priča o novčanici koju niko nije uspeo da falsifikuje (FOTO/VIDEO)
Na njoj se nalazi prelepa žena koja drži grozd, a iza nje je kombajn koji žanje

Bila je u upotrebi punih 15 godina, a zbog svoje lepote nazivali su je "Siva golubica".
Novčanica od 1.000 dinara pojavila se pred 29. novembar 1975. godine. Veoma brzo prozvana je „siva golubica” zbog nijansi sive boje na njoj. Vredela je tada 55 američkih dolara ili 121 zapadnonemačku marku, a u trenutku kada je povučena iz opticaja 1989. godine njena vrednost bila je 10 para konvertibilnog dinara i za taj novac nije mogla ni šibica da se kupi.
Idejno i likovno rešenje novčanice od 1.000 dinara, uradio je naš poznati akademski slikar i grafički dizajner Andrija Milenković, svetski priznati minijaturista i jedini profesionalni kreator poštanskih maraka koje je država SFRJ izdavala.
Možda vas zanima:

KADA SPOJITE ZANAT I LJUBAV TO IZGLEDA OVAKO Nikad bolja godina za domaće proizvođače meda (FOTO/VIDEO)
Za razliku od nekih prethodnih, veoma teških godina, iza pčelara je konačno jedna odlična sezona.

VERUJUĆI NAROD LIJE "SVETSKA" ZVONA Nijedan instrument na svetu ne proizvodi takve vibracije (FOTO/VIDEO)
Veličanstveno carsko zvono stiglo je u kruševački Manastir Svetog apostola Luke iz ruskog Sankt Peterburga.
Možda vas zanima:

KADA SPOJITE ZANAT I LJUBAV TO IZGLEDA OVAKO Nikad bolja godina za domaće proizvođače meda (FOTO/VIDEO)
Za razliku od nekih prethodnih, veoma teških godina, iza pčelara je konačno jedna odlična sezona.

VERUJUĆI NAROD LIJE "SVETSKA" ZVONA Nijedan instrument na svetu ne proizvodi takve vibracije (FOTO/VIDEO)
Veličanstveno carsko zvono stiglo je u kruševački Manastir Svetog apostola Luke iz ruskog Sankt Peterburga.
Možda vas zanima:

KADA SPOJITE ZANAT I LJUBAV TO IZGLEDA OVAKO Nikad bolja godina za domaće proizvođače meda (FOTO/VIDEO)
Za razliku od nekih prethodnih, veoma teških godina, iza pčelara je konačno jedna odlična sezona.

VERUJUĆI NAROD LIJE "SVETSKA" ZVONA Nijedan instrument na svetu ne proizvodi takve vibracije (FOTO/VIDEO)
Veličanstveno carsko zvono stiglo je u kruševački Manastir Svetog apostola Luke iz ruskog Sankt Peterburga.
Njegova marka „Triglav iz Bohinja” dva puta je na izložbama proglašavana za najlepšu marku na svetu, a uradio je neke od najpoznatijih zaštitnih znakova tadašnjih kompanija kao što je znak Beogradskog sajma, zatim OEBS-a u Beogradu, likovna rešenja za Zimske olimpijske igre u Saporou u Japanu, Mediteranske igre u Splitu, kao i više od tri stotine grafičkih i likovnih rešenja za logo i prepoznatljive znake sportskih i drugih događaja kako u svetu tako i tadašnjoj državi.
Slikar Andrija Milenković uradio je likovno rešenje Ordena Svetog Save Srpske pravoslavne crkve od prvog do trećeg reda, koji SPC dodeljuje zaslužnim ličnostima.
Tema po kojoj je Milenković uradio grafička i likovna rešenja za pomenutu novčanicu, bila je „zeleni plan”. Za 15 godina postojanja ovog apoena nikada nije falsifikovana jer je čini više od 40.000 linija sivih nijansi.
Lik devojke koja u ruci drži grozd, a iza nje kombajn žanje pšenicu, slikar je uradio prema liku svoje supruge Ružice. Oni koji su to znali novčanicu su u vreme njenog povlačenja, u šali nazivali „Ruška inflacija”.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:

Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.

Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.

Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.

Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
Komentari(1)

Sve je to Sloba s.e.ao i odštampao papira koliko je hteo. Poništio je dugove dužnicima, pokupovao DM za papiriće i izneo pare u 40 zemalja.