KUĆA NAŠEG POZNATOG KOMPOZITORA Uveo je elemente srpske tradicionalne muzike u simfonijske kompozicije
Kuća Stevana Mokranjca u Negotinu rodna je kuća istaknutog kompozitora i dirigenta, nalazi se u Dositejevoj ulici 7 i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. Nastala je sredinom 19. veka, a pouzdano se zna da je 1867. godine bila u vlasništvu Marije Mokranjac, što se vidi po tapiji iz 1889. godine.
Kuća se odlikuje karakteristikama tradicionalne balkanske varoške stambene kuće, gde je u prizemnom delu prvobitno je bio smešten podrum ozidan kamenom, dok je spratni deo, namenjen stanovanju, sagrađen u bondručnom konstruktivnom sistemu, a sačinjavale su ga dve sobe i kuhinja. Krov kuće je četvoroslivan i pokriven ćeramidom.
Kuća je 1964. godine adaptirana za potrebe memorijalnog muzeja posvećen Stevanu Stojanoviću Mokranjcu, tako da su podrumske prostorije uređene za manje muzičke koncerte. Prostorije na spratu su muzeološki opremljene i sadrže veći deo zaostavštine u muzičkim instrumentima i drugim predmetima koji su pripadali Stevanu Mokranjcu.
Veći radovi na uređenju kompleksa oko Mokranjčeve kuće u Negotinu izvedeni su 1980. godine.
Printscreen
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
KAD ZASVETLUCA PAPRAT: Srpsko verovanje o cvetu paprati koji donosi sreću i bogatstvo
U srpskom folkloru paprat se smatrala biljkom koja jednom godišnje, u letnjoj noći, daje poseban sjajni cvet. Ko uspe da ga pronađe, verovalo se, stiče bogatstvo i sreću za čitav život.
NA KOJIM MESTIMA JE BRANKO ĆOPIĆ SKRIVAO SVOJE RUKOPISE TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA?
Branko Ćopić, jedan od najvoljenijih srpskih pisaca, tokom Drugog svetskog rata morao je da krije svoje rukopise od okupatora, često koristeći vrlo neobična mesta za sakrivanje.
ČUVARKUĆA ISPOD KROVA: Šta znači stari srpski običaj sadnje ove biljke na krovu kuće?
Nekada je gotovo svaka seoska kuća u Srbiji na krovu imala posađenu biljku čuvarkuću. Ovaj običaj nije bio samo ukras, već deo složene simbolike zaštite porodice i doma od bolesti, požara i nesreća.
TRAVA "ZMIJARKA": Kako su naši preci terali zmije iz dvorišta pomoću jedne biljke?
Nekada davno, u selima južne Srbije, verovalo se da trava poznata kao "zmijarka" ima posebnu moć da drži zmije daleko od kuća i dvorišta. Danas ovaj običaj skoro da je potpuno nestao.
Komentari(0)