Kuća Stevana Mokranjca u Negotinu rodna je kuća istaknutog kompozitora i dirigenta, nalazi se u Dositejevoj ulici 7 i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Nastala je sredinom 19. veka, a pouzdano se zna da je 1867. godine bila u vlasništvu Marije Mokranjac, što se vidi po tapiji iz 1889. godine.
Kuća se odlikuje karakteristikama tradicionalne balkanske varoške stambene kuće, gde je u prizemnom delu prvobitno je bio smešten podrum ozidan kamenom, dok je spratni deo, namenjen stanovanju, sagrađen u bondručnom konstruktivnom sistemu, a sačinjavale su ga dve sobe i kuhinja. Krov kuće je četvoroslivan i pokriven ćeramidom.
Printscreen
Možda vas zanima:
DVORAC OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA VRNJČANE Projektovao ga bečki arhitekta po ugledu na vile u severnoj Italiji
Dvorac je izgrađen između 1882. i 1887. godine, podignut je iznad granice ondašnjeg banjskog rejona, na padini iznad izvora tople vode.
ODEŽDA KNEZA LAZARA Plašt koji je nosio naš vladar u boju na Kosovu
Na samoj odeći otkriveni su tragovi krvi, što ukazuje da ju je Lazar nosio i u trenu svoje smrti na Kosovu polju.
Možda vas zanima:
DVORAC OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA VRNJČANE Projektovao ga bečki arhitekta po ugledu na vile u severnoj Italiji
Dvorac je izgrađen između 1882. i 1887. godine, podignut je iznad granice ondašnjeg banjskog rejona, na padini iznad izvora tople vode.
ODEŽDA KNEZA LAZARA Plašt koji je nosio naš vladar u boju na Kosovu
Na samoj odeći otkriveni su tragovi krvi, što ukazuje da ju je Lazar nosio i u trenu svoje smrti na Kosovu polju.
Možda vas zanima:
DVORAC OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA VRNJČANE Projektovao ga bečki arhitekta po ugledu na vile u severnoj Italiji
Dvorac je izgrađen između 1882. i 1887. godine, podignut je iznad granice ondašnjeg banjskog rejona, na padini iznad izvora tople vode.
ODEŽDA KNEZA LAZARA Plašt koji je nosio naš vladar u boju na Kosovu
Na samoj odeći otkriveni su tragovi krvi, što ukazuje da ju je Lazar nosio i u trenu svoje smrti na Kosovu polju.
Kuća je 1964. godine adaptirana za potrebe memorijalnog muzeja posvećen Stevanu Stojanoviću Mokranjcu, tako da su podrumske prostorije uređene za manje muzičke koncerte. Prostorije na spratu su muzeološki opremljene i sadrže veći deo zaostavštine u muzičkim instrumentima i drugim predmetima koji su pripadali Stevanu Mokranjcu.
Veći radovi na uređenju kompleksa oko Mokranjčeve kuće u Negotinu izvedeni su 1980. godine.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
Komentari(0)