Pokretno kino iz 1950-ih koje i dalje živi u Bačkoj – bioskop na točkovima iz Kule

14:30

U ravnici gde nebo dodiruje zemlju, među selima Bačke u okolini Kule, i danas postoji jedno čudo prošlog vremena koje živi zahvaljujući upornosti i ljubavi – pokretni bioskop na točkovima. Reč je o starom kamionu iz 1950-ih godina, pretvorenom u putujuće kino koje već decenijama prikazuje filmove po salašima, školskim dvorištima i seoskim trgovima. Ovo nije samo vozilo, već pokretna kulturna baština.

Kako je izgledao bioskop nekada
Ideja o pokretnom bioskopu potekla je odmah posle Drugog svetskog rata kada je država želela da film dovede i u najzabačenija sela. Kamion je opremljen platnom, projektorom, zvučnicima i stolicama koje su se postavljale na livadi. Operator, najčešće nastavnik ili kulturni radnik, puštao je filmove domaće i strane produkcije pred desetinama meštana. To su bili dani kada se selo okupljalo kao na praznik.

Kamion koji još uvek radi
Jedan takav kamion, marke Zastava 620, sačuvan je i dan-danas zahvaljujući porodici Janković iz Kule. Njihov deda je bio prvi kino-operator u ovom kraju, a unuk danas obnavlja stare projektore i filmove iz arhive. Projekcije su retke, ali i dalje moguće. Film se pušta sa originalne trake, zvuk šušti, a slika treperi – ali magija je potpuna.

Publika pod zvezdama
Leti, kada se nebo raščisti i vetar utihne, Jankovići najave projekciju u nekom selu – najčešće bez reklame, samo usmenim pozivom. Ljudi donesu stolice, deca sede na travi, i svi čekaju da se platno zabeleli pod svetlom projektora. Prikazuju se domaći filmovi iz zlatnog doba – Maratonci, Ko to tamo peva, Valter brani Sarajevo. I svaka scena dobije aplauz.

Zašto ovaj bioskop još postoji
Ovo nije posao, već misija da se sačuva duh jednog vremena. Porodica to radi iz ljubavi, bez pomoći institucija. Kamion je registrovan, projektor funkcioniše, a filmovi su deo privatne kolekcije. Iako retko izlazi na put, kada se pojavi, cela ulica zamiriše na detinjstvo i kokice.

Kultura koja dolazi ljudima, a ne obrnuto
Pokretni bioskop iz Kule podseća nas da kultura ne mora biti zatvorena u sale, skupe karte i reklame. Može da stane na četiri točka, da putuje poljskim putem i da donese osmeh ljudima koji nisu kročili u pravi bioskop decenijama. I to je ono najvrednije.